Prosvetni glasnik

1180

11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

школе опет са четири године. КонФеренција у Пловдиву разлику.је три врсте школа: основну, грађанску (средау) и вишу школу, и израдила је наставни план за њих. Одлуке свих конФеренција послане на време бугарском ексархату у Цариграду; али због политичких заплета у целој земљи остале су без ресултата. На скоро, 1876. године догаао је устанак, а затим руско-турски рат и ослобођеае Бугарске. Ипак закључци наставничких конФеренција имају значаја нарочито као знак великога напретка, који је бугарска школа учинила за време од четири десетине година. Заједно са развитком школа за мушку децу ишло је и образовање женске деце, и ако не тако брзо и пространо. „Кидије" у женским манастирима у Самокову и КалоФеру чине почетак женском образовању код Бугара. Прве женске школе, у којима су радиде учитељице, много су изостајале иза мушких шкода, нарочито због неспремности учитељица. Ади чим су из ново отворених виших женских школа у Старој Загори (1857) и Габрову (1862) изашде спремне учитељице, одмах се опазио знатан напредак и у женском образовању. Томе је помогдо и заузимање просвећених наставника и списатеља бугарских, на чијем челу стоји Константин Фотинов (рођен 1780—90, умро 1850), оснивач бугарске периодске штампе. Овај одсек из развитка бугарске школе писац допуњује оценом рпда и засдуга наставника, иедагога и шкодских пријатеља, као што су Вг. 1)1 е<1. П. Берон, НеоФИТ Ридски, НеоФит Босвели, К. Фотинов, П. Г. Сдавејков. На завршетку су кратко додирнуте и сметње просветноме и шкодском нанретку, међу којима је и необезбеђена ексисгенција учитељска. Плата је издавана неуредно и неједнпко. Просечна годишња плата бида је у градовима 200—300 динара а у селима 100—150 динара. Понегде су учитељи потпомаганв нриродним производима, ади је све то бидо недовољно, тако да су они биди нринуђени, да траже споредна занимања. У неким селима бидо је учитеља са 60 динара годишње плате, док су они у некил градским вишим шкодама имада чак 3600 динара на годиву. Трећи, најопширнији одељак (стр. 48—172) посвећен је времену посде осдобођења. Посде прегдеда законодавних покушаја говори се о разним врстама школа (народне шкоде, средње и стручне шкоде, упиверситет) и о другим чисто кудтурним установама. Одмах по ослобођењу, још за време управе првога руског комесара, почедо се радити на подизању и отварању шкода. Познати научник и проФесор Марин Дринов био је први управник просвете у Бугарској до јуда 1879, и дотлс је успео, да поново отвори раније школе а и нове подигне. Он је ноставио и основе шкодском законодавству, јер ,је израдио најпотребније законе и прописе о основним и грађанским шкодама и о реалкама, о школском надзору, о испитима