Prosvetni glasnik

1пк0лск0 крбта &Е 53

трогр.аду, Кцјеву, Москви, Одеси, Харкову и Казану. Неки од ових завода новога су иорекла. У овом тренутку .је заиста у Русији права грозница за течајима више наставе за женскиње. Влада ободрава интелектуални фомшшстички покрет, да се унути университетским каријерама. У Петрограду. нема мање од десет завода или течаја за вишу наставу као на пример Институт Марије Феодоровне, који носи и име Ледагошки менски институт у Иетрограду, са школарином од 100 рубаља (око 300 динара) на годину, који је отворен девојкама од најмање шеснаест година, које имају диплом и које су нри изласку из гимназије добило медаљу за рад н успех. Трајање учења је четири године; има историски и философски одсек, са изучавањем старих и модерних књижевности, и физички и математнчки одсек. Француски и немачки еу обавезни, латински Факу .иативан. Ученице, које изиђу са дииломом, имају ираво да предају у свима разредима средњих женских школа па и — особнто за живе језике — у четири нижа разреда мушкнх лицеја. Ну колико руска влада унућује младе интелигентне женске на университетске каријере, толике се одунире тежњама, које би хтеле женскињу отворити све гране университетских студија. Она хоће, вели се, да од њих начиии више него учене жене, жене к рисне својој земљи. Ствар, коју цени као најкорнсннју, јесте педагогија, н због тога је намеће свпма. — У* Б. У страном свету. II. интернационални конгрес народн. школства у Паризу. 7. августа (ио новом) мннуле године одржат је у Паризу 2. ннтернационални конгрес народног школства у Паризу. На том конгресу бнле су заступљеие око 12 држава преко својих заступннка а нз 24 нокрајнне бејаху заступљени савези учитељских друштава преко својих изасланика. Ирема овоме бнло је на конгресу застунано око нола мнлиона учнтеља. Конгрес је отворио г. Цезас, генералнн школски надзорник Француских школа н он је био и почасни председник. На овом конгресу донесене су ове резолуције а) у ноглоду статистичког стања н наставних прилика у поједнним културннм државама: Свака културна држава треба да води статистику о укунном броју деце, која иолазе школу, о укупном броју деце која напуштају школу са свнм, о броју Јдеце која су свршила основну и грађанску школу, и најзад о нохађању разреда оних ђака, који нису основну школу довршилн. б) у ногледу нрииудног иоласка деце у школу: да се уведе закон о црннудном иоласку; да се осигура храна сиромашној децн и одећа, да савези учит. друштава пораде у оним земљама где не ностоји обавеза школовања да се нста уведе Конгрес се обраћа на интерн. биро учит. друштава код земаља где не постоји обавезна настава да изДожи статиетичке податке: а) о броју ђака који школу цохађају и б) број деце који школу не иохађају. У ногледу успешније наставе у народним школама конгрес је донео одлуке којим се, поред оенгурања услова снротној деца да могу у школама слушати предавања без сметње, забрањује телесни рад деци која долазе у школу, п установљава со одмерен број ђака на једпу учптељску снагу. (На