Prosvetni glasnik

иросветни гласник

Уз матерњи језнк би се дали и први нојмови т историје и географцје. Од ово једиолике основице одвојиле би се ове гране Нсео с1ав81Со, тос1егио и 8С1еп1Шсо. У Нсео с1аз8Јсо учидо би се у гдавном оио што се учи у класичннм гимиазијама: латпнски и грчки обавезно а иемачки но избору; у Нсео шоАегпо смањује се латинскп а иридолази Фраицуски језим> као обавезаи и енглески и немачки ио избору ; у Нсео зсхеи1:Шсо т.ј. у екзактио-научном лицеуму отиада латински а Фраицуски се задржава још само у два нижа разреда, одакле се надаље учи енгдески и немачки. 1лсео зсхеиНДсо узима за тежиште наставе математичко-ириродњачке предмсте, а тек у други ред долазе нови језици. Оваки од ових лицеја траје 5 година, дакле укуино школовање у средњој школи 8 година. Карактеристичио је даје у свима л1 (цејима нредвиђен миого мањи бро.ј часова но што је то и у којој средњој школи у европским државама. * Средња настава у Румунији. — Румуиија, која је за дуго време слала велики број своје деце у Француске лицеје, као да их данас задржава више код себе. Она има за њих врло савршен систем наставе, којијетачно и јасио шјложио нроФесор Елиодор Констаншнеско у свом делу: Т)е 1'езргИ Ае1'еизегдиетепГ зесоппаГге еп Ћоитате, (8", А. Пикар, 1910, 1 ®р.). Законом од 1864. основани су лицеји једнога типа звани „К.тасичнп", са седаи разреда и бакалореатом као иснитом за ирелазак на Универзитет. Учење латиискога језика ночнњало је у ирвој години, грчкога у трећој а немачкога у петој години. Г. Харет, нроФесор Университета у Букурешту, кад је постао 1898. министар, хтео .је донети закон, који би из основа изменио ову уредбу, н како је од 1907. но трећи нут министар, могао је мало по мала ионунити н утврдитн своје дело. Средња настава траје сада осам годипа. Нодељена је на два течаја, но четири године сваки: ноки заводи, који се зову гимназије, имају само нрви течај ; лицеји имају два. У првом течају сви учеинци уче исте нредмете, који од нрве годнне обухватају, са релнгијом и народним јсзиком, Француски, историју, земљонис, математику, нриродне науке," вокалну музику, цртање, иисање, гимнастику; немачки долази од друге годнне а латински од трећо, кад н Физичко-хемнчке науке заузимају место међу нриродним иаукама. Кад ученици уђу у други течај, деле се у хри одсека; један одсек звани класични, који латинскОме даје много маха. (8, 8, 6 и 6 часова) и у коме долази и грчки (5, 5, 5 и 6 часова); одсек звани модерни, избацује грчки и пропшрује нриродно-математичке науке (у класичном одсеку математнка има 2, 2, 0, о часа, природне науке 0, 0, 0, 2 часа, Физика и хемија 0, 0, 2, 0 часа; у модерном одсеку математика има 2, 2, 2, 2 часа, природне науке 0, 2, 2, 3 часа, Физика и хемија 3, 3, 3, 1 час); религија (1, 1. 0, 0 час), румунски језик (3, 3, 3, 2 часа), Француски (2, 2, 2, 2 часа), немачки (2, 2, 2, 2, часа) и историја (2, 2, 3, 3 часа) заузимају исто место у оба одсека; земљописа и хигијене нема у кдасичном одсеку; у модерном одсеку земљонис има 2 часа у нетој години а хигијена 2 часа у осмој. На нослетку, један одсек, којн се зове реални, напушта латински, нема грчкога, за религију, румунски, Француски и немачки има исти број часова као и други одсеци, за Физичко -хемиске и прнродне науке, земљонис и хнгијену, нети као и у модерном одсеку; математици даје (>, 0, 4, 5 часова; он, чудновата ствар, још од почетка нсма цртања, које она друга два одсека гзбацују само у осмој години, а има само геолетриско цртање са 2. 2, 2, 0 часа: сем тога он доиушта учење трећега