Prosvetni glasnik
ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ
61
између
501
н
600 ученнца:
23
завода
11
601
»
700
28
11
11
701
л
800 „
10
11
801
V
900
5
11
11
901
V
1000
4
11
Овде нису рачунате вежбаонице, школе семинари за учитељице народних школа, курсеви за иреиаранткиње итд. —у.
* Немачко-француска ученичка путовања. — Познатп немачкн педагошкп лист I) е г баетапп т св. 11 за новембар 1910 године (стр. 700) саопштава ово: Новине Јоигпа1 (1' АПотадпо, које излази у Берлииу, немачки Рагхзег 2о11.ип§, које излази у Паризу, расписиваће од сада у свакој години награде за саставе на Француском одн. немачком језику. Педесет најбољих радова наградиће се десетодневним бесплатним путовањем у Париз. Оба листа за сад су на то одредила суму од 12000 м. Путовања ће изводити одбори за међународну размену ученика. Берлинским одбором, који је оцењивачкл суд за расписивање награда, тправља пр'овинциски школски саветник др. Михаелис. Сада издржавају ведбања у к о н в е р з а ц пј и у пруским школама 50 Француза, 8 Американаца и 7 Енглеза. — у. * Вез новаца. —■ У Италији, до даље наредбе, онштине треба да плаћају учитеље п нздржавају школе, док новн зако о школама не вотира Сенат. Али. ако је, међутим, општина сиромашна и нема новаца, утолико горе за тчитеље. Општнне које нист псплатиле своје учитеље за 1909/910 школску годину, овако су распоређене по целој Италији: Северна Италија 9 општина 16 учитеља, централна Италија 29 општина 73 учитеља, јужна Италија 130 општина 452 учитеља, острвска Италија 37 општнна п 290 учптеља; свега 205 општнна, 831 тчитељ. —т * Школе на коњима. — Школе у Абруци (Италија) остале су празнс не зато што је тамо сав свет писмен и образован — тало долазн 68 од сто непнсмених, — већ стога што се сав свет догоне да напаса стокт по нисннама п што остане девет месецп у годнни. Због њих и школа се одселила т планину; проФесор ЕтИо Адоз1;гиот створио је друштво од нетнаест тчитеља, који ио.јашу коње и иду да траже дсцу која ст дорасла за школт уче пх тамо где их стигну, што је права школа на слободном зраку. — т * Слобода васпитавања у Белгији. — Католпчка партија која влада у Белгији четврт века учинила је да триумФтје „слобода" васпитавања (школовања). Државне школе, мало по мало, замениле су прнватне катодичке школе које добивају исту потпору као што су је имале и државне. Па какав је резултат ове „слободе?" Од 1900 до 1910 т највећим нндустријским центрима белгијским више 9 трећина радничког с-талежа ннје добило никакве наставе. Уосталом у целој краљевнни 20 од 100 ученика у годинама за школт лолазе школу шест година; 80 од 100 долази их т школт по пет месеци за период од трн годнне. На тај начин од 12280 регрутованих за