Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

197

родни еп има своје признато уметничко биће створено великим поетским талентом; његовим уметничким успехом одушевљавао се сам Гете, нредставник високе поезије, мудрости и укуса, и Јаков Грим, велики познавалад народног Фоклора. То ни Маретић не одриче и ако о томе даје противречне деФиниције, па је ипак поред изјаве, да му није „сврха" била о томе говорити, оиет могао дати кљизи име као да се у њој налази и неки есеј, већи или ман>и, о уметиости у народном еиу. Маретићу је познато да нема ни једне наше средњошколске поетике у којој нема много више о поезији народног епа него што се налази у његовој књизи, а у њој нема ништа о томе. Па где треба наш читалац да више нађе о поезији нар. епа ради „онће наобразбе", ако не у књизи Академије под именом „Наша народна епика?" А овде о поезији нар. епа. нема ни речи, нити се каже, да ће се о томе накнадно иод истим именом расирављати. Морамо се питати, каква је у томе поступку била логика и „сврха" Маретићева, што име не одговара садржини књиге, нити се то оправдава? Кад Маретић не објашњава ту своју „сврху" због које му књига представља неку врсту мистиФикације расправе о народној поезији, онда нека нам је допуштено рећи, да ова његова „сврха" ниЈе била ни мало похвална. Ако је, дакле, Југословенска Академија желела издати савремен нриказ народног епа „за опћу наобразбу", овом Маретићевом књигом та је њена жеља остала са свим неостварена. Маретић .је у ово.ј књизи приказивао један део грађе народног епа и тумачио колико има историје у народном епу, и том је приликом Маретић грађу народног еиа идентиФиковао са. једном врстом уметности. у језику ко.]а. се зове народни еп или народна епска поезија. Та је поезиЈа један оригиналан производ у коме се уметнички изразио поетски таленат нашег народа. Тај је ироизвод некад био за свршени укуе, данас је већим делом исгориског значаја. Може бити да ће опет добити савршени значај а може бити да ће га укус читалаца на свагда изоетавити, али он тим неће изгубити оригиналност уметничког дела. Народни еп пе представља никакву вредност у материјалном свету, то је један моменат народне психе, који се неће више поновити. Међутим грађа народног епа у извесном смиелу сва ,је материјална, и она. није створена само за народни еп, њом су се служили, служе, и служиће дуго и поједини познати наши иесници. Дакле језик, стих, Фигура и друга грађа народног епа није еквиваленат поезији народног епа. И према томе које год приказивао грађу неке поезије иије могао свој носао назвати и приказом те поезије, већ највише као неки прилог зато. .Лингвисте целог века нроучавају разне делове грађе за поезију па им ни на памет не долази да свој посао назову приказом неке иоезије. .Тош нико није идентиФиковао науку о бојама и перспективи са науком о сликарству. Па и ми мислимо да ове две три Маретићеве расправе о грађи народног епа ни по каквој логици не можемо узети као расправе о епу народном као о поезији. Те је и после ове књиге Југословенска Академија остала без одговора на питање: каква је „Наша народна еника" према савременом стању науке о ноезији? II Говором довде о овој књизи ми смо свршили и нашу главну реч о њој, јер мислимо да смо бар довољно наговестили да ова књига