Prosvetni glasnik

138

ПРОСВЕТНИ гдлсник

на студију којих се безизузетно предази ио свршетку гимназије, управо, студија којих је немогуКа, ако средњошколска настава није ударала темељ за пу, захтева инте.а.ектуалистички, па чак дидактичко-материја.шстички задатак средњошколске наставе. Оба ова задатка таква су, да се не може ни један примити и.ш одбацити на рачун другога: чињенице знања потребне су и као срество, као интедектуадна подлога за појаву моралне воље, ади потребие су и као такве, .јер су на основу њих, као подазног знанственог капитада, могуће даље студије. С тога треба покушати, да се ова два захтева измире на неки начин. У пракси, где се још води борба између њих, ова се- обично на тај начин прекида, што се спроведе овај други захтев, иди у најбољем одучају, што се уз њега прима по негато и од оног ирвог захтева. Међутим, средња шкода мора бити синтеза та два правца, она мора да споји у себи оба задатка: и васпитни и учени, стога ту борбу треба решити без штете и по један и по други правац. Оба се правца мора.ју задовољити и, што је најгдавније, тако, да се избегне и иретрааност чисто интедектуадистичке наставе (и све остадо, што из те једностраности потиче), о чему нас уверава досадашње искуство, и иовршност, којој на крају крајева води чисто морадистичка настава. Како би се изведа ова синтеза можда би се изнеди сасвим други преддози и раздози за то, ади ја ћу бити слободан, да о томе изнесем своје мишљење, по коме би се можда могао учинити и један ирактични преддог за реФорму наше средњошколске наставе, радујући се притом, ако сам, макар и негативно, допринео решењу овога питања. Моменат измирења, спајања ових двеју струја ја видим у филозофској наетави. Она има да спасе средњој шкоди и карактер васпитни и донекде карактер припремне шкоде за Универзитет, скупивши и обрадивши цедокупно знање ученичко у један систем школске филозофије, који ће у гдавном имати два деда: ирактични и теоријски, иди, тако да је назове.м, шкодска ФидозоФија у ужем смисду. Практични део, иди ФИдозоФСка Етика има на првом месту да. теоријски санкционише морадне принципе, постаде у духу васпитаника утицајем дотадање морадистичке наставе, позитивним непосредним васпитањем и стварним дружењем, а теоријски део, или шкодска ФидозоФија у ужем смисду, има да цедокупно дотадање знање, како хуманистичких и реадистичких предмета, тако и чињенице до којих се дошдо наставом ФидозоФСке Етике, обнови, одабере, обради и уреди у један научно -ФидозоФски систем, чиме ће се, прво, цедокупна дотадања настава завршити, заокругдити, и, друго, добити онај полазни знажтвени каиитал, потребан за даље студије. Као што се из овога види, средњошкодска настава је нретежно морадистичка, управо, она је таква за свих седам година и тек у по-