Prosvetni glasnik

НАСТАВА II КУЛТУРА

137

други .један пример, из ередње се школе мора иоиети изнесно знање језика и то не ианагајско знање граматике и синтакее, сви.ју важних и неважних правида и изузетака, свих могућих облика, глаголских, придевских, заменпчких и именичких, разних времена, врста и подврста и т. д., на шта се, узгред буди речено, своди сва наша језичка настава у средњој школи, ал и инак нешто се и од овога мора знати. Може се с гледишта модерне дидактичке теорије, опште и Методике, бити против начина, на који се те чињенице предају и уче; како оне иосгају у духу учениковом; како и у колико постају његов сталан психички иметак, али одбир свега тога, оно што је иринциаијелно у свему томе мора се нарочито неговати од стране васпитача и знати од васиитаника, и то, не само као срсство за други један циљ, него и као такво. То је оно „претходно" знање, које се мора понети из гимназије и донети на Универзитет. — Тако, кад смо већ код језичке наставе, из гимназије се поред осталог мора изнети у довољној количини и јачини знање речи једног страног језика из иростог разлога што је на Универзитету без тога (ма да не само без тога) немогуКа употреба литературе на дотичном језику. То нарочито важи код вас, где још не иостоји у дово.љној, а често пута ни у коликој мери, домаћа научна литература. У осталом, и само нрактичио уређење свих универзитета је такво, да је средњој школи набачена и интелектуалистичка страна њеног задатка. Овде би се, можда, могл о рећи, да је то чисто спољни разлог за ту страну задатка средње школе, а да га само биће ове не захтева, и, што се тиче уредаба универзитетских, да би се оне могле и изменити. Примедба ова у једном извесном смислу садржи истину, наиме, средња школа, посматрана сама за себе, пшчупана из онога низа: основна, средња и виша школа, заиста по својој унутрашњој природи не захтева и ту страну задатка: кад би се на неки начин хтело од гимназије начинити један потпуно иезависан васпитни завод она би могда потпуно остати и без ње. Али тешко, да би се у теорији могло наћи довољно разлога за то (апсодутно одрећи средњој школи сваки карактер припреме за Универзитет), а у пракси немогуће је ни мисдити. Што се ипак тиче друге половине ове примедбе држим, да и она може бити спорна. Ов.-ква обрада наука на Универзитету условљена је самом природом наука и модерног научног иснитивања и питање је, да. ли се не би одазвали штетно и по саме науке и ио саме студенте икакав уступак и икаква реФорма Универзитета у корист чисте моралистичке наставе у средњој школи. Врховно васпитни задатак, дакле, захтева да средња школа има за циљ образовање моралне воље и увођење ученика у националну садашњицу (који циљ основна школа, чак и као реФормисана, само донекле и по нужности испуњава), а природа универзитетских наука.