Prosvetni glasnik

ШЕОЛСКО И КУЛТУРНО КРЕТАЊЕ У СРПСТВУ, СЛОВЕНСТВУ И СТРАНОМ СВЕТУ

А. У Српству и С>довеиству. Резолуција о преуређељу народних школа, донета на V састанку Управе Учитељског Удружења 22. јануара 1911. године. Учитељско Удружење у Краљевини Орбији, по гласу тачке 1. 2. и 3. члана трећег својих иравида, позвано да ради на нобољшању иросветних прилика, на штићеву интереса народних школа и интереса учитељског реда, налази за неопходно потребно: да се изјасни јавно и отворено за иреуређење народних шнола и за иоиравку материјалног стања њених радника — учитеља. Управа Учнтељског Удружења сматра, да је крајње време за темељну школску реФорму из ових разлога: 1. Оамо просвоћен народ може бихи најбољи чувар слободоумног Устава и демократских установа, које из тога Устава потичу. У Србији, где је око 25°/ 0 писмених, слободоумне установе и демократизам су у сталној опасности. Што више школа, што шира нросвећност, и што већи број истински писменнх грађана, тим је ова опасност мања. 2. Народна нросвета је темељ народном благостању. Што више добрих школа, то је више просвећених људи, а нросвећена маса боље живи и економско стање у земљи боље стоји. 3. На догледу културне борбе са туђинштином, ваља школом и просветом спремити нове нараштаје, који ће одолеватн овој навали, јер је она неминовна, она је већ ту, и немилосрдно руши и обара све што је непросвећено и заостало. 4. Само истински нросвећени народ кадар је да се одушеви народним идеалима и заветном мисли уједињења Српства, те да, кад настану судбоносни дани остваривања ових идела, — буде спреман радо и весело ступити у борбу против народних непријатеља. 5. У погледу просвете претекли су нас свп суседи наши. сем Турске. Зар Срби.ја, која државним животом живи скоро 100 година, да остане иза Бугара, који су, тако рећи, јуче ослобођени? Са тих разлога Управа Учитељског Удружења је дубоко уверена, да се повећање процента добро писмених грађана и истинско образовање народа може постићи само умножавањом броја школа, темељним и сувременим уређењем ових, већим бројем спремних наставника, и полравком материјалног учитељског стања. Ово се не може постићи без већих државних издатака, али њих не треба жалити, кад је у питању народна просвета и народно благостање.