Prosvetni glasnik

192

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

Др. Т. МаретиЛ: Наша народна епика 1 . Очекује се да „Знанствена Дјела" за опћу наобразбу Југословенске Академије дају читаодима на лакши начин праву науку о неким питањима већег и општег значаја. Јер бољу обраду таквих питааа и не можемо очекивати од новинарства, пубдицистике па ни од покретних књижевних листова. И поред све пажње према Југосл. Академији морамо одмах рећи да ова књига Маретића није одговорила назначеном циљу и ако је потпомогнута уваженом ауторитетом Академије и писца: она много више збуњује читаоца у разумевању и схватању народне етике у њеној суштини него што се може очекивати од књиге .једног академива. I И сам назив књиге: „Наша народна епика" у напред наговештава преглед, оцену и приказ свих главних момената садржине, па и сразмеран додатак о стилу, стиху и језику народне епике. Јер, шта се друго може говорити о народној епици „за опћу наобразбу" него приказати народни епски арс, народну песмарицу у њеним општим местима по познатим најбољим збиркама народне књижевности. Такав књижевни есеј о народном епу одавно се желео, нарочито од тако ауторитативне стране као што је Југословенска академија. Потребу овакве књиге истиче и њен писац, Маретић, рекавши: „До сад ,је већ много иисаца огледало своју снагу и на том пољу, али што год су написали, све су то монограФије. које обрађују само појсдине дијелове тога надручја. што с другијем ријечима значи, да до данас још није било књижевне радње, * ако не са свију, а оно бар с више различнијех страна. Покус такове радње изда.јемјаево с овом књигом на свијет." После ове јасне изјаве очекивали смо приказ народног епа по оним његовим елементима и особинама, по којима се тај духовни производ и зове еп, т. ј. један род поезије — приказан онако, како се у ученим есејима књижевним приказују епске песме ма кога песника. Јер и народне песме, у сво.јим одабраним примерима, нису ништа друго до поезија своје концепције о животу, вери, моралу, укусу и другом које чему. И према томе у расправи о нрироди, особинама и успеху народног епа има прву реч књижевни естетичар, па тек други учени људи, које народни еп не интересује као поезија, већ негова грађа којом се може и друго што протумачити. Имајући ово на уму, нас је и пре читања ове књиге прилично зачудило, што је Академија овај књижевни посао поверила Маретићу, човеку сасвим друге научне студије. Мисдимо да је то и био узрок, што садржина ове књиге не одговара њеном имену, т.ј. у овој Маретићевој књизи нема никакве естетично-литерарне студије ни медитација о народном епу како се очекивало наићи у књизи „за опћу наобразбу" у издању једне Академије. Због тога је ваљда Маретић и морао на више места да се правда што име ове књиге не одговара њеној садржини. На пр. у „предговору" каже: „можда ће гдјекоји читатељ приговорити, што премало проматрам наше народне пјесме с естетичке стране, а ни мало

1 ХпапвЈуепа Јје1а га орси паођгагћп. Ха з\ т 1е1 т1аје Ји^оаЈау. АкаДепна гпапоа!;ј 1 итјеПтвМ: кпј1§а IV. Кава пагоДпа ерјка. Карјвао с1г. 'Г. МагеМб и 2а§гећи, 1909.