Prosvetni glasnik

322

НР0СВВ1НИ ГЛАСНИК

Развијање — Јпкомислени су: ма да су без одола, ипак су -им главе украшене пгареним и светлим нерјем, о врату им висе разно шкољке и нерле, уши или нос пробушени су и о њима виси прстење или какав тврд плод. Ова лакомисленост је луда; овдс жене мажу црвенилом образе, очк н врат; тамо оие-т ^чрају дица, прса и руке, тетовпрање им је средство за допадање; на другом опет месту немаље обрва знак је лепоте, и да би се жена ком допала требало јој је погато пото уклонити обрво. Ово немање ни трунке укуса . ирати иотиуно незнање; дивљацн не знају баш ништа. Служс се језиком врло сиромашним, који је састављеп само из нешто мало речи; ретке су им речи, зато су им чешћи животињски усклици и гласови, и дечји гестови. Само се ио себи разуме да немају ни писаљке, ни мастила, ни хартије ; иисање је за њих права тајна. На срећу прсти су их научили да броје до 5, или до 10. На тај начин потпуно затворени у свом незнању, немају никакве идеје о животу других људи. Но сећају се нимало искуства својих предака, и не нредвиђају потребе својих последника: Неирекидно се креАу у узаном кругу своје ништавне егзистенције. Још боље, нис-у у стању да израчунају време свога трајања, нитп пак да броје месеце и годпне; сад је за н.их сугаа, а другом приликом киша; каогод и животиње знају само за тренутак који је ту за садашњицу. ЖивеЖи од дапас до сутра и без икаквих односа са сиољаш■њошћу, њима остају непознати природни закони, свуда и на сваком месту једни и исти. овда и онда, сутра каогод и јуче. Све је за њих чудновато, страшно: отуда веровање иуно страха. и ужаса. Вода нспарава услед неких мађија, болесник умире што су му нодметнуте чини. Врачар је моћно створење, достојно поверења и поштовања; он је свештеник и поглавица, игто он рекне потнуно је истинито и свето. Закључак — Дивљаци су иотпуно неинтелигентни. Трећи разговор — Суштина: Дивљаци су лени, живе ио навици, груби су и свирепи; немају нимало воље. ,Увод — Без икакве интелнгенције, дивљаци такође немају нп воље. Развија.ње — Дивљаци су голи, и тога ради неподобни за дуг и дурашан рад, неподобни су за напор, па тако и за пажњу. Онн с.у као мала расејана деца, на њих се не можс нпкако рачунати. Дивљаци живе ио навици: како су без икаквс иницијативе, слепо се покоравају мишљењима и тиранским навикама племена или његових поглавица. Еад поглавица падне, треба и остали да падну. Обичај је да се у знак жалости за поглавицом одсече какав део тела. Онај, ко то не би учинио, скупо би испаштао за свој злочин. јер сваки онај који хоће нешто ново злочинац је према свом племену. Дивљаци су груби: немање ннтелигенције нити пак енергије има за последицу бруталност: закон најснажнијег је за њих најбољп; овде се дете, ако није снажно, жртвује; тамо је опет жена прави роб; иде за својим мужем. иосећи на леђима уловљену рибу нли дивљач, срећна ако у име награде за то буде само бијена. Дивљаци су свире.ии: њихова грубост лако постаје свирепост; каква супротна жеља п отуда иаступ гнсва, који се често обојадише крвљу. Инјанци разбијају главе новорођсно.ј деци на очи њихових мајки, јер их дерњава дечја може одати ненријатељу: немају гга тај на.чин никакве идејс о болу који тим изазивају. А гггта да се тек каже о оним дивљацима, који