Prosvetni glasnik

22*

ирикази ii оцене

325

и саопштења. Порсд ствари, које се тичу специјално Немаца и Немачке, у њсму се увек с највећом збиљом и основаношћу раснрављају начедна питања од опште вредности, те заслужује п у нас пажњу оних, који се баве о васпитању и шкодовању, нарочито вишем шкодовању женске мдадежи илн се за то интересују. С тога прнказујемо његов садржај, задржавајући се дуже или мање код појединих ствари, према томе колико оне пмају значаја уопште и нарочито за нас. Прва свеска доноси најпре рад седнице од 19. новембра 1919. Прускога центрадног савеза за више женско образовање (Уегћаш11ип§еп (1еа Ргеиа315сћеп 2еп1;га1уегћа11с1ез Гиг (Ие ћ^егеззеп <1ег ћоћегеп ГгаиепћШип^): предавања, која су држали школски саветник проФ. Б-г. Гаудиг и Једена Ланге, а за тим укратко дебату, која се развила носле тих предавања. Већ сам натнис предавању про®. Гаудига — Б1е Гга^е (1ег зре21Д?сћеп ГгаиеићП(1ип§ — ноказује, да он заступа гледиште, да су за образовање женскиња потребе нарочпте шкоде. У свом предавању (стр. 1—21) он највише полемише са госпођицом Лангс, наводећи и побијајући на впше места њена мишљења и разлоге из неколиких њених ранијих списа. Гаудиг најпре расправља питање, да ли уопште ексистује душевна т.ј. интелектуална особеност жене, нлп је то Фпкција назадних педагога женских школа (Мас1сћепзсћ111рас1а8о§еп) п назадних Група у женском покрету; ако ње пма, да ди се она оснива на Физио-психолошкој природи женскога рода или је само последица културних утицаја, чиме се обележава, којп су јој поједипи моменти, каква јој је врсдност, како се она показује сама собом, или се мора неговати и како? Модерни експерииментални метод мало је до сада урадио; поред експерименталног испитивања долази научно правилно орпјентовано опажање, на првом месту у шкоди, при чем је нарочито повољно доба, при ступању у школу и ирвих година цосле школе; неподесне су за опажања коедукативне школе. Гаудиг улази у разматрање појединих особина женскога духа п подобности, ослањајући се на своје вишегодишње искуство. Он наводп, како мотиви за развијање духовне енергије дејствују код девојака тако јако, да се у женским школама неки пут треба више борити са вредноћом него са леношћу; даље посматра рад у појединим школским предметима и уопште рад, подобност и успех ученица у школи. Све му то говори за специФички женско образовање. Што се тиче специјално коедукацпје, ако она није коедукација у том смислу, што се не води обзпр о женској деци, онда је она права неправда наспрам женске младежи; а ако коедукација хоће да заиста буде оно, што је њено име, онда она додази на средњу линију, те се нп мушки ни женски дух не развија до своје потпуне снаге. Не само у име идеала интелектуалног образовања Г. тражи специфично женско образовање, већ и зарад неких други.с идеала мора се тражити по облику и садржају диференцовано женско образовање. Претресавпш питање о образовању личности и општем образовању, о компромису нзмеђу интереса општега образовања и припреме за цозив у животу, о односу средње школн и университета, Г. вели: „Али то је извесно, да ниједан од облика мушких школа не даје девојци оно опште образовање, којеје њој као жени нотребно. Еад је дакле у у средњој школи за женску децу (81и(Пепаиз(;а1(;) дат један школски облнк, који у свом раду на научном изображењу није изостао иза мушких школа, а уједно је давао више женско опште образовање, онда овај облик не само није требало одбацивати нити га особито трнети само као „четврти пут", већ га изабрати као понајпре потребни главни облик, поред кога га је друге као споредне облике ваљало допустити