Prosvetni glasnik

234

11Р0СВЕТНИ ГЛАСННЕ

истнче н у поједнпнл мнннстарским распнсима и наредбама. Само кадје донесен са дашњи закон о народним шкодама, ннје било довољно људи спремних који би моглд у оновреме да предају ручни рад како хреба. Зато је и ушло у закон да се овај предмет предаје ио могуИству. Ово ја знам врло добро, јер сам у оно време био референат за основну наставу. Али, како се ручни рад предаје као обавезаи предмет у свима нашим учитељским школама, и како сад има велики број спремних учитеља и за предавање ручног рада, потребно је расписом наредити да свп они предају и овај предмет с тим да се и школским надзорницима препоручи да поклоие озбиљну пажњу раду и постигнутом успеху из ручног рада, па да о томе ре <Ј >ер5*ју у својим извештајима г. Мннистру. 0 положају и великој вредности ручног рада у васиптној настави ја сам мало више пагласио у Иедагогици стр. 57.—64., 174., 175., 239.—251. Зато немам потребе да о томе овде впше говорнм. Додаћу само још ово; у местима где су школе цодељене треба уредити да спремни наставвици за ручни рад цредају овај предмет п у одељењима онпх наставника који су у ручном раду невични. Овако ја мислим о овој ствари. 9. I 1911. у Београду Љуб. М. Протић Савет је затим дао мишљење: да се часови ручног рада морају замењивати другим предметима, а да бн од почетка нове школске годнне требало у свима неподељеним школама, где наставник зна ручни рад а тако нсто у подељеним школама, где сви наставници знају ручии рад, завести нзучавање овога предмета. VII. Саслушан је иисмени реФерат г. Јеермије Живановића, проФесора II београдске гнмназије, о штампаној књизи „Шумадинче", од пок. Сретена Пашића. Тај реФерат гласи: Г^лавном ТТросветном Савету, 0 откупу Шумадинчета, збирчице цртица пок. Срете Пашића, част ми је изнети Савету ово своје мишљвџе: Шумадипче је књига, која готово у свему може лепо да послужи оним читаоцима, којнма је намењена, »одраслијој младежи (< , како сам писац вели. Покојни Пашић био је познат и са свога усменога причања, тако занимљива и тако жива, да се могло слушати по целе часове, и готово свак, ко га је с те стране знао, зажалио је, што га је изненадна смрт омела, те није ставио на хартију цовећи број својих доживљаја. У Шумадинчету је десет његовпх успомена из прошлости, од којих је прва везана за почетак школовања (Мој ирви час у опновној школи), а последња за доба, када је био школски надзориик. али су опет разуме се, од интереса за младу читалачку публику. У књизи је све у складу: предмет подесан и свуда занимљнв, стил прост н цријатаи, језик чист, излагање сасвим нриродно и одмерепо. II све је то задахнуто духом пуне искрености, осећате неку топлину, нријатиост у непзвештачености, осећате да је Шумадннче књига једног доброг нриповедача. Што је још може пре-