Prosvetni glasnik

службенп део

219

данас учи много је, према физичком узрасту деце, да се све удије у душу ученикову, те стога треба наставну грађу (данашњу) расиоредити на шест година учења. Науку хршнћанску скратити, а црквено певаве изоставити. под 2. Обавезно школовање да траје 6 година, како за мушку тако и за женску децу. По варошима кад напуне 7 год., а по селима кад напуне осам година. (Ово учинити стога, што јача Физичка снага дечија може издржати и умна напрезања, која нису баш тако мала у основној школи). иод 3. Уређење треба да се разликује, и то; а). По варошима с обзиром на будућл живот варошког грађанина. б). По селима с обзиром на будући живот сеоског грађанина. в). Образовање и васпитање женске деце може бити једнообразно за села и варошп. под 4. По варошким школама да преовлађује занатско-техничко образовање, а за женску децу поуке за будући живот домаћице и женски рад. По сеоским школама да преовлађују пољопривредне поуке за мушке, а за женске као и варошима. под 5. Поред ва.рошких основних школа потребна су забавишта. Остало се мора подешавати према месвим приликама, где је то према особинама народним и имућству материјалном могуће изводити. под 7. Обавезно (шесто-годишње) школовање све сеоске деце (српске и делом влашке) може се потпуно извести само под погодбом, да при свакој сеоској школи буду најмање 3 наставника-ца; јер, аксиоме су то, даједан учитељ једва може (са скраћеним програмом) постићи рад са два разреда, пошто са два разреда треба постићи два наставна програма, а за исто време докле варошки учитељ постигне рад саједаим разредом и једним програмом. Попети сеоеко школовање на 6 разреда, и имати при свакој нгколи 3 учитеља (у место 6) то значи упола олакшати држави Финансиске терете. Веће иожртвовање држава ХХ-ог века не сме ни тражити од наших учитеља. под 8. Ако зидање и издржавање народних школа не може да прими државни буџет, онда то треба да падне на тарет „Окружног шк. приреза", који и данас постоји, а. који би у том случају имао бити као „специјални окр. школски нрирез", јер се неби смео мешатп са општим окружнпм прирезом, погато би свака мешавина пмала данашње последице од којих се баш и бежи. под 9. Школска година да траје по с.елима од 16. августа до 1. јуна, јер од тада настају крупни и важнп ратареви послови, при којима су ђаци потребни. У варошима од 15. августа до 16. јуна. У садањем закону задржати све ђачке одморе, а то ће бити довољна концесија ратару за иењање наставе на шест разреда, те ће му тако бити и сношљивије 6-то годишње школовање. под 10. За српску нацију (чија је култура у повоју), као на нацију која мисли на уједињење, потребни су учитељи с&јачом научном сиремом. Стога смо мишљења, да Учитељске Школе примају ђаке из У-ог илн У1-ог разреда гимназије, а Учитељске школе да имају степен » виших стручних школл«, (исто као Војна Академија), чијим би ђацима био слободан приступ на Унлверзптет. Почетне илате повеИати на 1200 са шест четворогодишњих иовишица. ио 300 динара, јер се више са овом илатом не може живети ни најскромније.