Prosvetni glasnik

410

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

власт и бадхтину, побегли у Видии Шишману. Ја је нисам видо, али књижевни људи који су ире мене овуда продазили бедеже да су слушали у народу и приче о бојевима српским и татарским. Алијеибез тога ван сумње да су се овде бшш чести и крвави бојеви, јер је Ждрело заједно с осталим утврђењима који су испунили иначе кратку Кдисуру Горњачку, само из важних стратегијских раздога и било основано. Друга утврђења неКу у овој белешци иомињати, али ћу код помена града Ждреда застати часом у микдима о нрошлости овога комадића наше отаџбине. М. Ђ. Милићевић је у „Краљевини Србији 11 штампао песмицу коју је чуо у нишком округу и чија занимљива садржина гдаси: Еј ти горо, горице зелена! Можеш ли се за дан, за два минеш? За дан за два, за целу недељу? Сва се војска Шишману предаде! Ја не жалим што се је предала, Но ја жалим ту добру девојку, Што Шишману сас војску отиде. Вредна беше за три нова града: Чело гу је алтан хамајдија, Зуби су гу два низа бисера, Очи су гу два бистра кладенца, Веђе су гу морске пијавице, Уста су гу шећерли кутија, ,/1ице гу је као јарко сунце! Мало даље је, у истој књизи, Милићевић забележио да се та песма пева, мало другчије, и у топличком округу. Та је разлика карактеристична, а песма се почиње: Ој ти горо, горице зелена! Могу ли те за дан, за два минем? За дан, за два, за целу недељу? Да отидем Бану на вечеру? Ја му нећу господску вечеру; Да му кажем до две, до три речи: „Сва се војска Шишману предала! Ја не жалим што се је предала, Него жалим ту добру девојку. Вредна беше за три нова града:

даље је као и у прво.ј песми. Ја неодступно држим да ова драгоцена песмица чува успомену на ратни догађај из 1291 године, певајући га и топло и верно. Она, у оба текста скупа упућује на догађај који је описан у родослову