Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАВЕ

417

а то пх још нспуња.ва нарочитом радошћу, јер нм, разуме се по себи, чини мното веће задовољство, да праве и поклаљају хаљинице за лутке или одело за децу, на место уобичајених књига за прегледање са њиховим унакрст ишаранпм облнком. До душе, настава ручног рада неће да девојчице спрема за уметннчке радове воћ за израђивање ствари готових за употребу. Еако нови наставни план ииак оставља учитељици потпуну слободу, не треба сумњати у то, да ће настава, ручнога рада сада показнвати много веће успехе него раније. С тиме ће се, надамо се, испунити и жеља, да она онет свуда ностане обавезан наставни предмет. Великим бројем извршених радова из школа и продужних курсова као и из школа два друштва за женску децу, а тако и пз радионице једне Фирме, сем тога. справама за израђивање радова из збирке једнога завода објашњавано је поред светлосних слика оно што је предавано слушаоцима који су до последњег места напунили велику дворницу Уметничког Дома. — 7■ * Статистика признатих виших женеких учитељских школа у Пруској у летњем течају 1910. године. — У Пруској има 123 више женске учитељске школе Ноћеге ГЈећгепппзпзепипаге и то : 5 државннх, 64 градске, 3 заводске и 51 приватна. Података нема за 24 приватне школе. У свима (сем 24 приватне школе) бидо је свега ученнца: у I разреду 2304, у II разр. 2224, у III разр. 2327, а абитуријенкиња 1937. Ако се за она 24 завода (13 од њих су калуђеричке школе) узме иросечан број ученица у приватним школама, т. ј. 12 на разред, онда се напред наведени бројеви иовећавају за 288 дакле било је: у III разреду 2592, у II разр. 2512, у I разр. 2615 ученица, а абитуријенткиња: 2225. Овом броју абитуријенткиња треба додатп још 40 из једне приватне више учитељске школе, које су међутим претворене у школе за учитељице народних школа, те тако у 1910. годинп пмамо свега 2265 абптуријенткиња учптељских школа у Пруској. „Више" учитељске школе треба да спремају кандидаткиње за службу у вишим девојачким школама (ћбћеге Ма<1оћеп8сћи1еп). Али према наводу уредника листа„1Не ћбћеге Мас1сћсп8сћи1е", одакле узимамо ове податке (св. 4, з , 1911. годину), биће у 424 више девојачке школе у Пруској само п ет до шест иразних места, тако да ће велика већина кандидаткиња, баш и ако узмемо у обзир и исппт, који имају положити, морати зарађивати хлеб у нижим, народним и средњим женским школама. Можда ће неки број од њих продужити студије ? Али, како вели уредник овај пут кроз учитељску школу је и дужи и скупљи и тежи него кроз женску гимназију (81чсН| папз1а11;), јер он тражи 19 а са прииравничком годином 20 година да се добије нраво на место у вишим женским заводима (који одговарају мушким средњим школама), докле се кроз женску гимназију (81и<Пепап81»И) ово постиже за 18 година. Ствар стоји овако: А. Кроз вишу учитељску школу: Виша девојачка школа разред 10 до 1 10 год. Виша учитељска школа 4 д Рад у вишој девојачкој школи 2 „ Студија университетска (законски мпнимум) 3 „ Евенхуално једна приправничка годин а 1 ,, Свега 19 одн. 20 год. иросвзшш гласник , I књ., 5 св.. 1911. 28