Prosvetni glasnik

642

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Од тога се времена матурантско удружење ограничило на матуранте наших средњих школа. Пу очевидно је да се ово сужавање основе неће ни на овоме задржати. Ко је само један пут био на првим састанцима београдских матураната, када се за читаву годину дана у напред одређује нут и правац путовању, и када се имају на уму све оне раздичне жеље у том погледу, онда је јасно да је извођење ма^ турантског путовања у великом стилу, тј. такво, које би обухвати.10 највећи могући број србиских матураната немогућ; немогућ и по броју учесника и по циљу путовања, јер је он за сваку групу друкчији. Отуда је последњих година број учесника у матурантским путовањима све мањи, и од стотине чланова у почетку године, једва да их се на пут, крене дваестак, који, „путују у име свију, и „у име свију" утроше прикупљене суме. Али није сам циљ и немогућност његова крајњег извођења, како се то до сада радидо, оно на што бих ја желео да скренем пажњу. Начин којим се додази до средстава да се намера путовања оствари није такав да се он може и даље допуштати. Изузев нешто прилога што га сами ученици, као чданови удружења, у току године дају, и помоћи од министарства (просвете, и још кога) која, свакојако, није незнатна, један се део новца прикупља приређивањем концерата. Отуда у току сваке школске године имате читав низ матурантских концерата, којима се од ове две године нридружују и матурантски концерти женске гимназије. Ја кажем концерти, и ако су то у самој ствари ђачке игранке, и то, разуме се, ђака оба пода 1 . Од концертнога дела је тако мало и на то се тако мало полаже да се игранка после концерта тиме и правда што на концерте „нико не би ни дошао" кад после концертног дела ње не би бидо. И кад се има на уму да су гости и походници ових концерата махом сами ђаци, чији прилози свакојако нису обиљни, и да, с друге стране, мора бити, и трошкова око приређивања концерта, онда изгледа да као чиста „добит" од ових ђачких концерата остају саме игранке. И ако је тако, а изгледа да је тако, онда су средства и циљ матурантског удружења променила своја места: концерти нису за то да матурантском удружењу помогну да оствари свој циљ, него у Србију матуравата једне од цречанских гимназија, ја ћу овдв навести речи н>иховог цроФесора г; Т. 0. које ми је рекао посде једпог иди два доласка тамошњих матураната у Србију и кратког пута по љој. „Ја не знам да ли ко овде код вас води бригу и ко рувоводи матуранхским удружењем и њиховим иутоваљем по Србији; али ако нати ђаци буду овако у Србији пролазили као прошли пут, онда им ми не само не ћемо световати и допуштати долазак у Србију у хом циљу, него ћемо им цео тај посао забранити. Они у Србију полазе с највећим одушевљењем и најлепшим идеалима, а враћају се разочаранп и увређени. А то ми, из разлога који се лако дају разумети, не можемо допустити." Говор са овај односно на пут матуранааа по Србији оне године када су се наши матуранти, дошав до Параћина, ту завадили и своје госте просто — напустили. Ја имаа овде на уму концерте београдских гимназија.