Prosvetni glasnik

44*

ШКОЛСКО КРЕХАЊЕ

659

и ако не свуда у иотребној лерн. Да ми дакле т васиитном нослу напреду.јсмо, сасвим је поуздано. Зато и имамо право да се надамо бољој будућности. * Прослава педагошвог универзитетског семинара у Јени. Познато је да педагогика уопште није омиљена п то не само у нас, већ и у других народа. Није место да узроке томе излажем сад овде. Довољно је да истакнем да се њој често одрпче и право да се зове науком! Она зато још ни до данас нпје могла да нзвојује себи засебну самосталну катедру на уннверзитетнма. Чак и наш уннверзитет није јој одао ону пажњу, коју она заслужује, нити јој је признао ону вредност, коју она у истини нма. Штета је од тога несумњпва и свима разборитим нросветним радницима врло добро позната. Требало би да се впше не угледамо, што се тиче педагогике и њеног ноложаја, на многе европске уннверзитете. Довољно би било тога радп да узмемо за пример универзитет у Јени, који има катедру за педагогику и вежбаопицу, у којој се нроба, испитује и усавршава георија, и вежбају учеиици за наставнички посао, којн је у филозофском Факултету нашег универзптета нрви н најважнији задатак. Универзнтет у Јени имао .је свој педагошки семинар још од 1844. г. у коме су се ученици вежбали у школском раду, теориски и нрактично, под руковођењем добро познатог нроФесора Стоја, код кога су се учили и неколико Срба. Али 23. јануара 1885. г умре нрофесор Стој а не остави последника, који би продужио његов рад у педагопгком универзитетском семннару. Зато се његови ученици обратпше молбом министарству просвете у Вајмару да се недагошкн универзитетски семинар не затвара, него да се нађе лице, које ће продужпти рад у правцу Стојевом, којп је дао лепих резултата. Молба је уважена. За проФесора је постављен проФесор д-р Вилхелм Рајн, који је пре тога био десет година унравител) учитсљске гаколе у Ајзенаху, а у исто време и надзорник грађанске и продужне школе у нс-том месту. Кад је Рајн дошао за проФесора универзптета, тражио је да му држава даде п вежбаоницу, школу, у којој ће се ученицп нз философског Факултета, учећи педагогпку, вежбати у школском раду. Министарство просвете му је то учинило. Код Стоја је служпла као вежбаоница друга грађанска школа у Јени „школа Јована Фридриха", која је тек доцније прешла у државне руке, иначе је бнла општинска школа, јер ју је издржавала општина. 3. новембра 1886. г. отворио је Рајн свој педагошкп семинар говором, у коме је изјавио захвалност влади саксонско-вајмарског великсг херцогства на помоћи да академски педагошки семинар не престане, као што је 1883. г. морао, после 22 године рада, да престане онај на уннверзитету у Лајпцигу, који је основао проФесор Т. Цилер, јер влада у Дрезди не би нредусретљива нрема молбама за њ да продужи рад и после смртн Цилерове. Ерајем летњег семестра ове године навршпло се 25 година обновљења педагошког семинара на јенском унпверзнтету под управом проФесора Рајна, и 1. јула (по новом) била је лепа прослава у част пло*дног рада у овој значајној установи у току од 50 семестара. На свечаност су били позвани свп пређашњи чланови семннара, којих је у овом нодужем низу времена бнло нреко 2000 и то из разних држава и свих делова света, а којн су данас вреднн радници на васиитном нољу, тако важном а још необделаном како треба,