Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

1. СПИСИ

Забавник Српске Књижевне Задруге. II 1. Обломов од Ивана Гончарова. 2. Рат И Мир од Лава Толстоја. Гончаровљев Обдомов впше је портрет него историја спахије Илије Илића Обломова. Јунак романа је једна слаботиња, да допустим себи један иарадокс. Његова је интелигенција бедна: нити има природног дара, нити снажи свој интелекат читањем и размишљаљем. Све вегове мислп поглавито се врте око уображенога плана за реФорме на нмаљу. Па п те убоге мис.ш човека са стомачним апетитом нису сталне, него се јављају с времена на време, кад притегне невоља. Њих потискује главна и битна особина Обдомовљеве природе: бесиримерна леност. Сав је Обломов у тој једној јединој речи. Све особине његовог меког и нежног срца и све тежње његовог неразвијеног ума успављују се у претераној лености. Због лености Обломов ностаје жртва иреваре; због ње би му пропало имање, кад де би било Штолца; због ње се гаси љубав према Олги и кидају нежне везе с њом: због ње Обдомов ступа у мезалијанс с газдарицом; због лености, на.јпосле, Обломов и умире у младим годинама. Он нрипада породици мдитаваца око којих узалуд ври жпвот; пасивних природа које не реагира.ју акцијом ни на најјаче спољашње утиске; мртвака у којих срце не шаље своје наредбе уму, нити ум издаје заповести ногама и рукама. Као онај успаван витез из гатке, кога вила запахњује неиомичношћу, Обломов проводи цео живот на дивану и у халату: мртво као устајала бара и тешко као летња оморина. Руска критика није једнодушна у оцени романа. Два савременика Гончаровљева, два врло даровита критичара, Доброљубов и Писарев, оба политички и социјално из једне школе, разишли су се нри оцени Обломова. Доброљубов је нашао да је у Обломову представљен нигата мање него руски живот. Писарев, наиротив, налази да у роману нема ничега нп руског ни типског, и да је Обломов клевета руског живота. Доброљубов, по навици тадашње младе руске критике да све генералише доводи у везу Обломова са читавим низом јунака из руских иоетскнх производа: са Оњегпном, (Пушкин)