Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

677

крајевима Немачке, може се још боље оценити, колика је корист од ове размене научника једне и друге земље 1 . Као супротно утицају с ону страну океана М. износи утиске једнога Немца, који је у своје време циклус предавања од четири часа завршио прегледом немачке уметности у Америцп. ПроФесор историје уметностп Бг. Крегер (Кгаедег) из Диселдорфа није бпо „проФесор у размену ; ' у ужем смислу речп; он се само одазвао позиву ундверситета у Чикагу и ту је у зимњем семестру 1906/07 држао на инглеском језику и са светлим сликама предавање о развитку немачкога сликарства од његових почетака па до данас; уз предавање су ншла и вежбања за студенте и стручњаке. Таква предавања држао је и у другим местпма као на пр. у Уметничкој Академији у Чикагу, на Колумбија-Университету у Њујорку и др. Не ћемо овде излагати садржај Крегерових предавања; само напомињемо, да и он размењимање проФесора сматра за срећну мисао, која доноси користн и предавачима и слушаоцима. Поред размене уннверситетских наставника имаде између разнпх земаља, и нарочито у интересу наставе нових језика, размепе наставника средњих школа, па и таквих кандидата. Не треба наглашавати корист и потребу, да наставник и кандидат нових језика проведе неко време у туђини; али и овде је у самој школи њему најбоља прилика за постигнуће сврхе. С тога је веома срећна мпсао, што су се владе појединих немачких држава споразумеле са Француским министарством просвете, да се старпјим студентпма и кандидатима даје прилика, да без великих својпх издатака остану у туђини дотле, док не стекну довољно знање језика као поуздану основу за цео живот. Онп се придају којој средњој школп, имају потпун пансион (ако желе) у заводу н везу са наставничким особљем, а за то су дужни дневно од прилике по 2 часа држати конверсацију са одабраним ученицима, што је у педагошком и наставничком погледу само од користп за почетнике. М, сматра, да је најважннје, што се њнма даје веза са школом, заједнички рад са ученицима и примање међу наставнике. М. завршује овим речпма: „Кад бп новом покрету у университету и (средњој) школи било суђено, да угуши последњи остатак можда ненријатељских инстиката и да народности доведе ближе метама мирне утакмице, онда би се наше образовање смело доиста поносити овим успехом". Двострукој 2. и 3. свесци.је, сем ириказа 17 књига, службени садржај: службени статистичкп подаци о виртембершкнм средњим школама, мушкнм и женским. На првом је месту статистички преглед средњих школа на дан 1. јануара 1911. године, и то најпре мушких, одакле впдимо, да у Виртембершкој има 23 гимназиске школе са впшим разредима, 13 реалногимназиских школа са вишпм разредима, 33 реалне школе са випшм разредима и 115 латинских и реалних школа без виших разреда. Изнесен је број ученика по појединим разредима са прегледном таблицом школа и ученика; затим је иреглед разреда, наставника и учепика у појединим заводпма и онда пре1 Чини нам се згодно на овом месту скренути пажњу на предавања о просветиим нридикама у Северној Америци, која је зимњега семеетра 1909/10 држао опет ималац Рузведтове ирофесуре н.а берлинском университету, Вепјат1п 1(1е ЛУ11е1ег, иредседиик университета калиФорниског, који је у свом излагању такође иравио упоређења и показивао утицаје са стране. Ова предавања објављена су у књпзи: Пп 1; ег г1 сћ( ипс! БетокгаИе јп Атегј-ка. Вје СЈие1ееп с!ег ОвепШсћеп Метип^, с!аа Со11е^е. с!1е ХЈпГтегзИа^еп, 81;ш1еп1еп1е1)еп, 8сћи1е ипс1 Шгсће т с!еп Уегетј^еп 81ааеп. Штрасбург. Трибнер, 1910. 0 овој занимљпвој и поучној књизи можда ћемо се иаропито позабавити у другој прплици.