Prosvetni glasnik

684

вросветни гласник

зои га1:ш, на којој иозпва Спинознн систем. Појам апсолутног бића, супстанције, или, што исто значи, деФиницпја тога бића изражава егзпстенцију. Из деФнниције супстанције следује егзистенција, јер су разлог и узрок једно и исто. Али аутор није нашао за вредно, да каже, да Спиноза не разликује (логички) разлог од (реалног) узрока, п да је то неразликовање темељ његовог онтологизма. За то Спиноза и употребљава Еуклидову методу. која није само средство за јасније излагање, већ лежи као основ целом систему. Жз апсолутне супстанције следује цела стварност, све што постојп, постоји у тој супстанцијп (Богу) и без ње не може постојати нити сс може без ње схватити". „Као што из појма троугла вечито следује, да три угла у троуглу изноое два права, тако следује из бескрајне природе Божије бескрајно много на бескрајно много начина". Аутор није изнео разлику између онтологизма Анзелмовог, који је, као што је познато, односно универзалнпх појмова бпо реалиста, док је Сииноза у том погледу био номиналиста а ипак онтолог. Те суптилне ствари не ћемо овде излагати, већ ћемо износити такве ствари, да само иоређење од стране читаоца може бити довољно, да се увиди, шта је све аутор написао. Време иролази, дужност зове на другу страну, те ћу се ја латити другог оружја против научности једног човека, који је надисао једну књигу, у којој је једна треКина, готово преписана из других дела, делимице садржи пак и плагијат и који је још имао смелости да каже у једном штамнаном писму, како је критичар крив, што није, божем, казао, да је он, т.ј. писац, преписао читаву трећину свога дела из туђих сниса! Аутор ппше: Главна је разлика пзмеђу модуса и атрибута та што је модус крајан а атрибут бескрајан. Из те главне разлике".' 28 Али, на жалост, Спиноза учи, да има бескрајних модуса: тКпШ тос1ј, као што су: т ^еПесШз тЕшШз 0е1 и тоШв е1 сциез. Према томе главна разлика не може у томе постојати. Ово што сад долази, превазилази свако у опште опростиво незнање. Аутор нише: „Све што следује из вечне природе Божије, мора бити вечно и беокрајно, према томе само атрибути могу бити непосредно проузроковани самом Божанском супстанцијом (пропоз. ХХ1-ва)".' 29 Из овога цитата види се, да аутор каже, како по Спинози супстанција може ироузроковати атрибуте. На жалост, и овде је играла ауторова „неносредна интуиција" највећу улогу. Ло Спинози, на име, супстанција и њени атрибути јесу једно и исто. Беиз згуе 0е1 аМпћиђа 30 а тако н зићзкапИа 81Уе аМп1>и1;а §и1)з(;ап(;1ае. Из самих дефиниција суастанције и атрибута следује. да суистанција у оиште не може ироузроковати атрибуте. Ево шта каже Спиноза: „Рег зиШапиат т^еШдо 1(1, диос! 111 зе ез!, е{ 'рег зе сопс1рП;иг, ћос еаб сијиз сопсерШз поп 1пуо1у11 сопсер1шп аИепиз ге1. Јс1ет рег аИпћиСит ш (е1Ндо, шзг дио<1 аМпћикит сНса1иг гезрес(;и т1е11ес1;и8, зиђз^апНае сег1ат 1;а1ет паШгат 1п!шеп(;Ј8. Наес, 1идиат, (ЈеНпШо заИз с1аге, дшс! рег зићз^апиат, зјуе аМг11»и1;ит ЈМеШ^еге уо 1 о , ехрИса!;" 31

2Г (}ш(1дтс1 ез1, Јп Бео ез1 е1 шћЦ 81пе Бео еззе пе^ие сопсјрј ро1;еа<; (Е1ћ;са, рагз I, ргор. 15). 28 Ист. нор. фил ., р. 156. 29 ЈТоЈс!., р. 156. 30 Види ЕЉЈса, рагз I, сого11. ргор. XX. 31 Ер1з(;о1а XXVII; Орега, е<1 Штоегег, р. 565.