Prosvetni glasnik

1025

0 К Р У Г У

Свега становнина

Ф ев ф со ® н 2 68 2 « С5 м 10 О н а. н м- 2 о И сЗ о\о 5 р. о м

ф ^ У ^ о о 1>>Н н ° 53 « 5 1'?3

л К

Бургаском Варнанском Видинском Вратчанском Ћустевдилском Иловдивском Плевенском Русенском С офијском Старозагорском Трновском Шуменском У делој земљп

352.478 327.685 237.148 311.789 232.184 447.164 365.175 402.812 481.'09 442.524 446 764 282.276

10-84 7-00 14-29 14-20 11-00 12-45 13-50 8-11 12-46 12-04 11-43 6-45

8-62 6-79 8-72 9-94 7-92 8-65 976 6-82 8-96 9-93 11-09 6-27

4,329.108

11-27

8 75

2-23 0-30 5'57 4-26 3-08 3-80 3-74 1-29 3-50 2-11 0-34 018

2-52

В.

Основна настава у Румунијн. — Статистичко одељење Миннстарства Просвете и Црквеиих Послова у Румунији. иедавно је објавило на ®ранцуском језику под називом: „Општи попис писмених и неписмених у 1909." један врло важан извештај о основној настави. Овај извештај врло је згодан да се по њему саопшти законодавство и институције у Румунији, које се односе на основну наставу. Историја. — 1869 уједињењем двеју нокрајина Влашке и Молдавије створена је нова краљевина под именом Румуније. Школе су ту биле ретке и бедне; у селима нешто мало мање од 62000 ученика, међу којнма само 475 девојчица добијали су у 1988 школа некакве основе васпитања; по варошима и градовпма, где је ситуација била много боља, имало је свега 165 школа, са нешто више од 23000 ученика, међу којпма 6000 девојчица. Велика, управо огромна већина деце није полазила никако школу; учитељи у тим школама једва су знали читати и писати; потребан је био органски закон. Закон је био и донесен 1864. У то исто доба у Француској је учињен нокушај с бесплатним и обавезним школовањем, ма да без успеха. „Законодавци 1864 беху веома под утицајем и занесени дискусијама, које су тада биле врло живе на Западу поводом принципа о организацији основне наставе, и усвојише отуда- оне који су били најширп и најлибералнији". — Закон од 1864 и две године доцпије, Устав од 1866 године утврдише слободу учења, која је већ у земљи постојала и установише систем основне народне наставе у којој беше главно обавззност и бесплатност. Ништа није било лепше, бар у теорији, од ове новине која је законом нрописана; ништа међутим пије било превременије у једној земљи која је још несигурна својом будућношћу, која још пије била административно уређена, која је Финансијски стајала врло рђаво.