Prosvetni glasnik

1026

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Практично основна настава у Румунији наиредовала је врло мало или готово нимало за читаву периоду од двадесет година, која је следовала нромулгацији закона од 1864; неколике нове школе подигоше неке општине. нарочито за женску децу, али држава је субвепционисала, 1866 годпне, само 2107 сеоских школа, а то ће рећп 119 више но 1865. Васпитачки елеменат био је осредњи: учитељске школе биле су установљене, и ако је половина учитеља који су бнли у служби 1885—86 прошла кроз ове школе. али просечна плата од четири стотине осамдесет динара, колико је давано учитељима, није имала ни мало привлачне снаге да у овај кадар нривуче оно што је боље. Што се нак тиче школских зграда, оне су готово свуда биле рђаво осветљене; рђаво проветраване, рђаво загреване; готово иоловина од њих била је саграђена од брвана или камена који је био обложен иловачом; све зграде у ко.јпма су подови били врло неравни, влажни, начпњени од иловаче, беху покривене нлехом, сламом или рогозмином. Општи резултат оваког стања ствари био је да је 81 на 100 од рекрутованих било нотиуно неписмених на двадесет година после вотирања закона, који је нрописивао обавезну основну наставу. Потпуну нивдтавост овога закона азнео је 1884 8р1ги Наге1, садањи мннистар просвете и црквених послова, ондашњи општи инспектор школски, у свом годишњем извештају о стању наставе. „Закон од 1864, вели он у главном, већ је такав да нема никвга међу нама који не би признавао потребу радикалне реФорме. Главни узрок лежи у томе, што, ма да пије уништен каквим другим познијим законом, што је он ипак сасвим распарчан и изрешетан. Извесне његове одредбе никад нису изведене, друге су оиет преиначене или потиснуте буцетским одредбама; правила и раслиси издавани зарад његовог објашњења у контрадикцији су једни с другима... У том хаосу, човек се збуни, најбоље намере морају иропасти. Оставити да и даље траје такав један неред значи убпти наставу. Дужност нам је да то лечимо што пре". Био је пзрађен нов нројекат законски и 1886 поднесен Парламенту румунском на одобрење. Овај закон солидно је организовао централну администрацију просветну, инснекцију и грађење школа, онако исто као и нарочиту наставу; сем тога санкционисао је све прописе који се односе на обавезно школовање, и што је главно повећао је плате учитељпма. Па ииак није дошао на ред да се о њем дискутује. Тек 1893 и 1896 његове прпсталице успеле су да му прибаве важност. Од тога времена нретрпео је неке мале промене, али и поред тога 1864, 1886 и 1896 могу се сматрати као основне етане у историји основне наставе у Румунији. Питање је сад да ли су прописи од 1893 —1896 имали већег дејетва, и да ли су боље извођени од онпх у закону од 1864. Садашња организација. — Нарочпто ћемо се овде обазрети на она средства која је употребно законодавац румунски да осигура опште и правилно носећивање основне школе, да би на тај начин спречио да реч обавезно, која је упесена у закон, не остане мртво слово на хартији. Кад се знају мере које су у овом погледу предузимане, и резултати који су добивени, може се отуда пзвести много корисиих закључака. „Сви грађани румунски, родител>и деце од седме до напуњене четрнаесте годипе дужни су, под претњом строгих казна, слати своју децу у коју народну основну школу. Тамо где мпнистар буде нашао за потребно, може се наредити такође да деца од шесте до седме године посећују припремни курс; тако исто може се наредити да посећују школу још годину они који нису добили довољно васпигање до навршене четрнаесте године.