Prosvetni glasnik

1028

иросветнн гласник

Ови податци, тако интересантни и тако драгоцени, за обавештење владе и јавног мњења у погледу прииене нових закона на основно образовање, пису ипак сматрани као доволли да се на основу њих праве закључци. Тога ради Мннистарство иросвете организовало је 1909 нарочито пребројавање румунског становништва у погледу степена његовог образовања. Овај попис био је извршен од учитеља у исто доба кад и годишње пребројавање школског народа, који им је редовно повераван. Попис се, као што је и природно, односио на лица старија од седам година. Ево главних лодатака. Пописано Који знају читати и писати Неписмени људи 2,631.166 1,424.994 (54,2 од 100) 1,206.172 (45,8 од 100) жена 2,416.176 561.988 (23,3 „ „ 1,384.188 (76,7 „ „ ) свега 5,047.342 1,986.982 (39,4) 3,060.360 (60.6 в „ ) Попис од 1899 дао је ове податке: 1,034.597 лнца која знају читати и писати, од којих 785.120 људи и 249.477 жена. Један поглед само па је довољно да се за ово време број оних који знају читати и писати попео за један милпјун и да је женско васпитавање, тако дјго занемаривано освојило знатан терен. Укупно „писмено" становништво у Румунији за десет година удвојило се, тачно 92 од 100, или 81 од 100 за људе и 124 од 100 за жене. Посматрајућн ове податке лако је увидетн да ниједан закон ни у једној земљн није имао таквог утицаја као овај у Румунији од 1896. После оног дугог застоја и учмалости овај је закон инаугурисао једну еру методичке радљивости која је врло обазрнва и погодна. Румуни се овим могу ноносити. — т. * Питање о примању зкенске деце у мушке средње шкоде у Пруској. — Народној Скупштинн пруској поднесена је једна петиција, потписана од 10300 људи и жена, у којој се тражи, да се женска деца примају у мушке средње школе свуда у оннм местима, где за њихово даље образовање нема виших женских школа (ћбћеге Мас1ћепзсћи1е) илн женских средњих школа (8(;исЦепа11б1;а1(;). Од 10300 потииснпка ове петиције, мушких и женских, 3139 су наставннци и наставнпце, 660 самосталне женске других позива и 6537 представника родитељских кругова. — Три града су већ одлучила, да примају женску децу у мушке средње школе. И ако овде није реч о начелној коедукацији, о заједничком школовању мушке и женске деце, већ само о ограниченом примању женских у жушке средње школе, ипак се мисли, да се мучно може очекивати успех у смислу предлагача, јер се пруска просветна управа чврсто држи свога начелног противног гледишта. Одлука о том, да ли женске изузетно треба примати у мушке средње школе, не може се данас више доноситн само нрема принципијелном гледигиту, које се заузнма из педагошких разлога за то. Јер ова је ствар добила озбиљан практдчни значај тиме, што је један део савезних држава допустио заједничко васпптање са неким ограничењима. Нарочите незгоде наетају за родитеље, кад буду премештени у Пруску из неког места, где су њина женска деца дотле ишла у мушке школе. Даље, многе општине нису у стању, да подигну више женске школе према садашњим законеким одредбама.