Prosvetni glasnik

1ПК0ЛСК0 КРЕТАЊЕ 1027

„Од овога се изузимају они родитељи који докажу да им деца уче код куће или у ириватним школама које је одобрила Држава... Они морају опет, под претњом казне, довести своју децу крајем школске године на испнт у државне школе ; деца која бн две године узастопце на овим испитима пропала, морају одмах потом ићи у државне школе". Казне које се изрнчу над родитељима који неуредно шаљу своју децу у школу нису велике, алн су одмах извршне п против њих нема жалбе. Учптељ пзвести родитеље о недоласку ученичком п опомене их о пронисима законским, који је утврдио скалу за казне почевши од .(3'10 до 0"25 за пола дана пеоправданих изостанака; целокупна сума ових казни за једно дете и у једној годпни не може прећи 15 динара у селу нити тридесет у варошима. „Казну наплаћује Фискалпи изврпштељ који има 50 од 100 од казни које наплатп одмах за 10 дана од изрицања, а 25 од 100 за казне које наплати за других десет дана". Наплаћепе казне иду у гаколску касу, и овако изгледају суме наплаћене за четпри последње школске године;

906 — 7 227.268 динара 907—8 384.091 „ 908—9 304.556 909 — 10 • 226.684

Ове цифре најубедљивије доказују да административне власти тако дуго раннодушне имају сада чврсту вољу да остваре школску обавезност. Ово остваривање је уосталом постепено и лагано, пошто је број основнпх школа још недовољан нарочпто за девојчице, готово у целом пространству краљевине Румуиије. Закон је примењен дајући првенство мушкарцима, а међу њима онет је 1° који се упишу добровољио; 2° пајмлађој браћи који треба да походе школу и 3° опима који станују близу школе. Уосталом, утврђено је да је одупирање родитељско законским проппспма уопште било лако савладано бар што се тиче мушкараца, свуда тамо где је школа досга велика и где Функционише нормалио. Мпого је теже да се ностигне или унраво да се сузбнје рђаво расположење родитељско кад је реч о девојчицама, због тога ваљлд поред врло великпх напора, и зпатних остварених уснеха није било у сеоским основним школама, школске 1909/910 впше од 51 девојчице на 100 мушкараца. Поред законског присиљавања миогобројне и разнолике мере биле су нредузете да олакшају похођење школа. Школске зграде су сад постале простране и игијенске. Школска каса даје бесплатно материјал, књиге и школске нотребе, она субвенционигае каптине, она окружава народно васпптање атносФером која само подстиче и гура напред. Учитељске школе реорганизовање на броју их десет од којих су две за учитељице, задржавају у себи своје ученике по шест година, и озбиљно их припремају за њихов потоњи позив. Што се пак тиче материјалпе награде васпитачког особља и она је знатно побољшапа. Нросечна нлата је учитељима сада око 1200 динара годишње, трипута онолика колика је била док је трајао закон од 1864. Буџет основне наставе у Румупији се уосталом поиео од 3,333.831 динара у 1880 на 9,368.831 у 1901 и на 13.297.271 у 1910 годипи. Ово брзо увећање буџета је значајно. Шго је још значајније јесте статистика ученика који походе основне школе у Румунији. 1889 целокупан број њихов износио је 177.000, 1909 пак износио је 584.000 што значи да се утростручио за двадесет година.