Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

931

Физичко Ваепитање има везе са животом, у ком носматрање има гтревагу над резоновањем; нека оно дакле буде права наука, тачност, чврстина и јасноћа; нека такође пма интелигентну окретност вештпне која допушта свакоме, с потпуно чистим и одређеним Формулама, толико ннидијативе колико његова интелигенција тражи, толико слободе којом се може користити а да не поквари принципе водиље. Није наука, већ ниски емпиризам ко.ји води апсолутним Формулама: најузвишенија практична особина једне науке јесте, напротив, да нам широм отвори врата према непознатом и да нам отвори погледе на природу, да осветли самосталност посматрачеву, уместо да је угуши. Најгора метода у васпитавању је она у којој је све унапред непроменљнво предвиђено; са серијом испрекиданих покрета. Тако исто живот је много мобилнији у детињем организму, сувише комплексан да се може да привије логичној спољашњости Формула које изгледају просте зато што су апстрактне, што ће рећи ван природе. Пре свега нека наставник гимнастике, са очима непрекидно управљеним на ученика, научи да разуме живот; и нека дода овом практичном осећању нотребна знања и човечје механнке, енергије, Физиологије и педагошке психологије. 1. Човечја механика — У основици правог система физичког васпитања, наћи ћете, као камен темељац, механичке принципе, које нико неће моћи опорећи, а да не поруши науке из којих они потичу, већ које треба учети, на гимнастици, применити у њиховој конкретној Форми онакве какве их је верификовало за нас искуство свакога тренутка, и онакве какве запажамо у природи, на самом извору, на којем их је црпео дух човечји. На тај начин од самог почетка, полазна тачка није празна шема природипа, већ њезин живи отисак. Они ко.ји отпочињу час гимнастике просто изјављу.јући даје тело човечје подложно законима тежине, заносе се празном Формулом: шта се тиче детета апстрактно објављивање овога принципа, ако не зна како се ова Формула примењује у стварности, било кад је човек у покрету, кад иде, трчи, скаче, било кад се одмара или кад етоји непомично, и т. д. и т. д. Није тешко објавити какав празан закон, већ разумети његову иримену на наше покрете и знати практично га објаснити детету. Методе које се задовољавају апстрактним Формулама и принципима изгледају врло јасне само дотле док их не нроконтролишемо у пракси: оно то престају бити чим се од њихових теорија пређе на стварност. Тада њихове апстрактне Формуле нису више довољне, јер је ностало потребно осећање стварности. Да стекне овај осећај наставник треба да прибегне методи, која ће му помоћи да разуме механизам натаих положаја и наших нокрста, помоћу које ће научити да анализира, укупно у свакоме покрету, мишићне контракције ко.је тај нокрет и изазивају г да себи створи слику о њиховим узроцима о њиховим последицама.