Prosvetni glasnik

брикази и оцене

монадом разуме, онда ће бити јасно да аутор није разумео Лајбница. „Под монадом подразумевам супстанцију са правим јединством, наиме такву, која није агрегат супстанција". 12 Појмови прве и друге материје припадају но Лајбницу субјективном, Феноменалном свету. Обе припадају општем појму материје, којаје нешто пасивно, за разлику од облика, који означава активност. Погрешка ауторова види се у томе, што он другу (реалну) материју означава као активну, а то је заблудно, јер Лајбниц каже: „ Тд :ор или моћ јесте у телу двојака, пасивна и активна. Пасивна сила уираво сачињава материју или масу... Двоје се налази у резистенцији или маси: прво антитииија, као што је зову, или непробојност, за тим отпор или што Кеплер назива природном ленивошћу..." 13 . Дакле пасивна сила конституира материју, била она прва или друга. Ево још шта каже Л.ајбниц: „Слично је и иасивна сила двојака, наиме иримитивна и деривативна. Примитивна сила пасивности или сила отпора сачињава принцип, који се у схоластици обично назива „првом материјом", ако се овај израз тачно тумачи. Услед ње тело не може бити продрто другим, већ му даје отпор, и тако рећи, има извесну ленивост, т. ј. опирање кретању, тако да импулс, који оно добије, нужним начином нешто ослабп силу тела, које на н. дела. Деривативна сила иасивности показује се на разне начине у другој материји. Али ћемо ми за сада опште првобитне предпоставке оставити на страну, и иошто смо једном утврдили, да свако тело дела спомоћу свог облика, а спомоћу своје материје се понаша пасивно...« 14 . Као што севиди, Л.ајбниц каже, да друга материја почива на иасивној сили. По Лајбницу прва материја јесте примитивна пасивна сила, док је друга материја распрострто тело, као скуп тачака масе а не монада, јер монаде припадају трансцендентном свету, и ми такве појмове по Дајбницу, с правом, не смемо употребљавати за објашаене природних Феномева. Он каже: *Активна сила... јесте двојака. Она се представља прво као иримитивна сила... пИи, Наир48сћгШеп гиг (хгипс11е ^ш1§ <1ег РћПоворШе, ћегаиз§е§ећеп уоп Сазвћ-ег Вс1. II, Бе1р21§, 1906, р. 370 зес[и. 12 Лајбниц Вегпои1Н-у (1698): Ј.Пп(;ег (1ег МопаАе уегз1еће 1сћ еше \уаћгћаЛ еЈпћеИНсће 8и1)81;ап2, е1пе зокће пашНсћ, (Не ке1п А§^ге§а1; топ 8ић81ап2еп 184«, 0. с.. р. 370. 13 ^е^ћшгепз таЉетаИзсће 8сћпЛеп, ћегаиз§е§. уоп С. Ј. бегћагсЦ, ВЛ. VI, р. 100 зечи. » Тб бчгаџмоу зеи ро<;епИа 1п согроге (1ир1ех ез<;, Ра881та е1; Ас^уа. У1з ра881Уа ргоргје сопвШиИ Ма4епат зеи Маззат... Био тзип.!; Кез181;еи1;1ае 81Уе Маззае: рг1тит Ап1Н;ур]а и! уосап! зеи 1трепе(;гаћШ1;а8, с1е1п(1е ге8181;еп1;1а аеи ^иос1 Кер1егиз уоса1; јпегИат па^игакт...« 14 »1п аћпНсћег \Уе18е 181; аисћ сНе равзте КгаД уоп (1орреН;ег Аг1;, патНсћ ргггпШп ипс1 АегтаНс. Б1е рптШуе КгаД с1ез Бе1с1еп8 0(1ег (Не КгаЛ (1ез \У1с1егз1;ап (18 коввШшег! с1а8 Ргјпс1р, <1аа т с!ег 8сћи1рћЈ1о8орћ1е §е\убћпНсћ сНе »егз1;е Ма4епе ж ^епапп! «'Јгс1... ТНе пепкаШе КгајЧ Аез Ђетепз ге1§1 81сћ зоДапп 1П тапш§&Ш§ег■*уе18е т (1ег ггоеИеп МаГепе...«. Наир^зсћгШеп, 8рес1теп (1упат1сит, В(1.1, р. 260 зеци.