Prosvetni glasnik

140

просветни г.1асник

јсчјпоо; ХЈвкока, а е!х> гт Мр СгиИтега и гђоги 1лНри1апасаћ, 4оИко паскпавије зЂазош. ТЈзкок Бо1еиса Кгапјса 1 ). Ово тврђење ваља узетикао претерано, као хиперболу коју лесничку Фигуру је смео себи дозволити поета Враз, но наука и испитиваље не налази крањске Словенце баш толико мање од Срба, јср су они по А. ^слзћасћ-у 45 високи просечно 1673 111111. В. Анатомске мере главе. Измерена су растојања разних маракантних тачака на лубањи (Нш18сћас1е1) и на лиду (Гаслсз) и то: I највећа дужина, II највећа ширина можђаног окдона, III Најмања ширини чела, IV Хоризонтални обим, V Размак унутрашњих очних углова. VI Размак спољашњих очних углова, VII Физиогномска висина лида, VIII МорФодошка висина лица, IX Горња Физиогномска визина лица, X Ширина лица или размакјагодичних костију (Јосћћо^еићгеПе), XI Бнсина носа, XII Ширина носа, XIII Елевација носа, XIV Ширина усног прореза (Шша от). Као што смо већ споменули наш посматрани материјал није хомоген ни по доби живота ни по полу, па треба због тога груписати ове податке (мере) ирема тим разликама, да би избегли крупније погрешке. У погдеду доба живота одвојиди смо мере главе код одраслих изнад двадесет година од мере недораслих испод двадесет година. У овом другом сдучају треба опет водити рачуна о растењу и промени у анатомском погледу, па смо због тога издвојили ове групе : 1, шесто- и седмогодишњи дечаци и девојчице, 2. осмо- и деветогодишњи 3. десето- и једанаесто-годишњи, 4. дванаест и тринаесто-годишњп. 5. шеснаст до осамнаесто-годишњи дечаци и девојке. Још тачнији би био поступак кад би смо исгогодишње особе уврстиди у поједине групе, али тиме би губили на другој страни, јер би због смањеног броја индивидуа у групама губили вредност просечни бројеви. I Највеј\а дужина гчлаве, Највећа дужина главе значи растојање чеда испод средине глабеле до најудаљеније тлчке на потиљку. Она се обично мери пипаоним шестаром (Таб1егагке1). 1. Дечаци од шест и седам година. Мерено свега 36 особа. Максимум 181 шш., минимум 160 тш. Најчешће се јавља мера од 172 и од 175 шт. наиме по четири пута

1 Бе1а 8(;апка Угага V, 74, 75. Загреб 1877.

2 А. УГеГзђасћ, сИе 81оуепеп. (8опс1егаМгиск аиз Ваш1 ХХХШ с1ег МШеП. (1. аџШгоро!. СгезеП. 1п \У1еп) стр. 235 Беч 190?„