Prosvetni glasnik

204

ЦРОСВЕТНИ ТЛАСНИК

духа? Зар нећете пренети ненсцрпни извор интересован.а који проистиче из узбудљивог догађаја на идеје које су с њим у конексији^ идеје хладне и досадне, кад се посжатрају т аћзГгасГо, на свом .10гичном месту у општем и пмперсоналном програму, а које ће међутим у овом тренутку оживети интензивним животом? Треба ли пустити да прође овакав тренутак под изговором да таквим питањем треба да се позабавимо у то и то доба на свом месту, кад дође време? Интересоваље је каогод и прилика, не треба га пропустити кад на н. наиђемо. 0 чем се све не може говорити са ученидима, кад се само дотакне питање о аеропланима и авијатичарима ? Сваки предмет који има ма какве везе са овим изазваће необично интересовање. Користимо се овом неисцрпном темом. Исто тако деси се какав свечан погреб, продаз војске, долазак некаквог страног великана, све ће нам ове прилике љубопитства, биле оне природне или изазване, пружити не толико у облику лекције колико у облику слободних разговора, прилика за „развијања" многобројна и разнолика, живахна и врло погодна. Ментални положај, држање субјекта свагда је важно и ово држање је инспирисано стварним животом много више но створеним, вештачким животом једнога разреда. Објект , програм, наставно градиво узимају на себе рељеФ и боју према диспозицијама субјекта. Ево једнога нринцина који треба увек имати на уму. Па ипак је потребна резерва: очевидно је да не можемо никако неирекидно јурити за несталном љубопитљивошћу дечјом и управљати се по њиховом несталном укусу. Не треба јурити за интересовањем на рачун доброг осећаја и реда; али верујем чврсто и одсудно да се ништа не одузимајући настави од њезина општа карактера и њеног методичног посгупања, могу с највећом користи отворити школски прозори на живот и што је могућно чешће се користитиактуелношћу и емоцијом који он изазива. „Да бисте извежбали децу у пажњи увек им говорите само о оним стварима које пробуђују њихов интерес и које их увек стављају у садашњост. Русо тако Формулише принцип „педагогије центара, интересовања" или „наставе по ирилици", који је у врло много и много прилика дало одличних резултата. 6) Прилагођивање наставе средини — Наша педагогија није децентрализована, то је педагогија државна, којој су готово непознате средине у којима деца живе. Она има пред очима општи тип „човека часна и грађанина", кога покушава да створи. Наше књиге, наше методе, наш програм, у блоку, упућени су читавом свету деце, не правећи никакве разлике међу њима. Варошанин и сељак, они из равница као и они са планина, све је то поведено на један исти начин општој кудтури.