Prosvetni glasnik

210

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

26. дедембра седнида у Политехничком Институту била је иосвећена металографији, и електрометалургији. 27. децембра била .је претпоследња седнида дидактичког одсека. Специјално педагошких реФерата било је свега трн: сва три посвећена су питањима из предавања у средњој школи. 28. децембра одржана је последња седница под председништвом нроФ. Н. А. Умова. Академпк П. И. Валден прочптао је свој реФерат: „0 развитку хемије у Руспји". Други реФерат читао је проФ. Д. А. Голдхамер о теми „Време, простор, етир". Деловођ конгреса А. П. АФанасјев прочптао је кратак извешта.ј о резултатима досадашњег рада. Број чланова порастао је на 1.700. Било је свега 61 седница, од којих 2 опште и 8 заједничких седница разних секција. РеФерата је било 229. Конгрес је закључен говором Н. А. Умова. 0. * Руеки директори средњих школа о раду и настави. — Још с нролећа 1911. године скуп Петроградских директора пзјавио је жељу, да се одржн један састанак свих директора Петроградског округа. За ху намеру тада је био изабран и организадиони одбор, који је ставио питања свима директорима средњих школа: о чему би хтели да се нарочпто говори на овом састанку? Из пријављеног матерпјала издвојено је ово осам питања: 1. Реформа реалне школе; 2. Физичко васиитање ученика; 3. Веза између градских школа вишега тииа, и средње школе; 4. Оснивање иедагошког музеја; 5. Улога родитељских комитета; 6. 0 задацима иредавања руског језик а у нижим разредима; 7. 0 иредавању новије руске литературе, и 8. 0 ваншколском читању. — На одржаном конгресу (од 3. до 10. јануара ове године) није било реФерата само за пету и шесту тачку, али је уместо тога. било два друга извештаја: ..0 изразном читању у школи проучаваних писаца" и „0 конкурсним испнтима у првом разреду". Први реФерат скупу прочитао је директор Вологодске гимназије Н. 0. Марков „0 предавању новије руске литературе". После живе пзмене мишљења питање је предато одбору на детаљну израду. А одбор је дошао до одлуке, да се у осми разред руских гимназија уведе новија литература, а курс теорије књижевности да се распореди по разредима у вези са епохама из литературе. Извештај директора ЈагдФелда није био од значајнијих. те због тога није у њему било и ничега оригпналнијег. Резултат је: 1. Потребно је да се у ученика развија љубав ка читању; 2. Читање треба да је у тесној свези са целокупннм током учења и да без изузетка одговара стенену ученичког развитка; 3. Књиге за читање треба да су расноређене по ученичким годннама; 4. Само предметни наставник треба да одређује п тченидима даје књиге из своје дисцинлине. Треба и нарочито поменути, да су се многи директори жадњш на немање ученичких читаоница у школи, где би ученици по који час могли провести и над књигама које нису само утврђени уџбениди. Уонпгте, у нокушајима да се руска школа демократизује, мноти педагози желе да школу направе угодвијом и нријатнијом, у коју би ученици долазили и у ваншколско време да читају, играју шаха, изводе мачевање и т. д. ; јер њпхов највећи део нема за то никаквих угодности у својој куки. Али директорн,