Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

213

Дете и васпитање које уаида даје — (Предавање одржано на 14 годишњој скупштини уједињења родитеља за народно васпитање). — бкерћеп Ра§е1; одушевљоно хвали васпитну врлину лондонских улица. и велича радост онога детета комо допусте да сс користи кадгод може и овпм васпитним средством. Он никако не мисли на оне мрачне и мнрне улиде у којима се ништа не дешава, већ на оне у којима се сваки час могу видети маниФестације и спроводи, она велика продаја п журба суботом у вече, по којима се виде многобројне играчке које иродају ситничари, велике и уметничке објаве, поређани свет који чека пред позоришним улицама. велики и осветљени ирозори с најразноврснијом робом. Еолико поуке у свему том 1 Једном кад се осети дете на улици да је своје, тада се тек може пријатно осећати по музејима и црквама: народне баште биће тада његови паркови. Навпћи ће се да само улази на изложбе, у ВгШхћ Мизеиш, да ту створи своју личну галерију од дела која му се свиђају, каогод што ствара и колекцију слпка. Нека се не утиче на њ, и нека му се не намеће суд и дивљење каквог одраслог створа: време ће еамо поправити његова наивна нретпостављања. Нека сасвим слободно уђе у цркве; ту га треба оставити сама да ужива у дражЈ музике и да се диви једннственој и уметничкој изради. Познатп и волети своју варош, видети њезине лепоте и њезину невољу, све ће то учипити дете подобним да ступи у односе с људима који у тој вароши станују, да живи животом створења која су му слична, да се креће не само но величанственом делу вароши, већ да ступи у односе с људима, са женама и децом којн ту варош насељавају. Писцу су познате све примедбе које би му учинили роднтељи који неће да допусте деци да се слободно и сама крећу по улицама: али их он одлучно одбија. Мени се чпни да су родитељи Француски често богобојажљиви и веома паметни; да је добро да дете има извесну слободу не да јури по улицама као муха без главе, већ да иде тим улицама само да би свршило какав носао или у ком другом циљу: с друге стране да научи познавати варош у којој станује; но зарад овога испитивања добро је да га прати какав дискретни ментор који би могао отклонити сваки несрећни случај п спречнти зло. — Свакако детету је потребно врло много слободе, а и навика о аутономији, па чак и на улици; но ипак и ову независност треба допуштати у извесној мери и са разумном обазривошћу; чак и у Лондону улица увек није морална. Е(1. — т. * Социјални дух у разреду — Деца су дружељубива створења; остављена сама себп, она несвесно образују друштво. Не дешава ли се пак често да живот у разреду тежи да уништи ове друж!ељубиве тежње и да уместо група извуче на поврпшну личност? Учашће деце у радовима општег, заједничког интереса васпоставља се на.рочито за време одмора и у слободном игрању. А зашто то не би било и у разреду? Ту, у разреду, наставник треба да се напрегне да одржи заједницу, груиу и да је остави у њезнној целини; зарад тога треба да св потруди и да оствари извесне иогодбе. Зћерћегс! (Енглез) помиње неколике: Уоиште, ученик треба да рецитује какву ствар за разред а не за свога наставника; треба вешто избегавати одужени дијалог између наставника и појединог ученика.