Prosvetni glasnik

344

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да се часопис : » Бранково Коло^ може препоручити за књижниде основних, средњих и стручних шкода — ПБр. 4631 од 16 марта 1912 године. да се књига: » Хемија свакидашњег живот а", од проФ. др. Ласара Кона, у преводу г. Ал. Ерстића, проФ., а у издању књижаре Милана Андрића из Ниша, може препоручити за књижннце народних п средњпх школа и за поклањање ученидима од IV до VIII разреда гимназије — ПБр. 5159 од 18 марта 1912 године. да се књига: »Четник", од др. Милоша Ђ. Поповића, лекара, може преиоручити за књижнице народних школа. — ПБр. 7349 од 20 априла 1912 године. да се књпга: „Збирка образаца из ниже и вигие математике*, од г. Стевана Давидовића, проФ. Војне Академије, може препоручнти ученицима средњих школа — ПБр. 5466 од 23 марта 1912 године. да се књига: „Ба чко здравље ®, од г. Крсте Јонића, учитеља из Београда, може нрепоручити за књижнице народних школа и поклањањ.е ученицима — ПБр. 5634 од 28 марта 1912 године. да се књига: л Кроз иустињу и ирашуму ®, од X. Сенкјевића, у преводу проФ. М. Јанковића, може преиоручити за књижнице средњих школа.

РАСПИСИ ГОСПОДИНА МИКИСТРА ПРОСВЕТЕ И ДРКВЕНИХ ПОСЛОВА

Дире^торима гимназија Из аката, којнма су два директора тражила обавештења о новим Бегежницахма п Разредницама, као п из неких тромесечних извештаја од ове лодине, уверио сам се да Бележнице и Разреднице, како сам их ја завео у школама нису прихваћене онако, како сам то желео и како захтевају дух закона. и пра.вилна настава. Нс може се лорећи Факт, да је закон од 1898. године, апстрахујућн неке одредбе, унео многу савремену п добродошлу новину у погледу унухрашњег уређења школе, духа наставе и школског рада. Оно што је дотле у средњим школама, просвећенога запада осуђено као погрешно и несавремено. а што се по навици и традицији опирало новоме, ма п бољем, одбацило је наше законодавство за нашу средњу школу као млађу са мање укорењеним навикама, у толико лакше што су начела која су нроведена кроз нови закон дала само израза жељама и нотребама најнадлежнпје наглашеним на зборовима ПроФесорског Друштва. Па и ако је то било тако ипак је искуство за ово дванаест година иоказало да су и у нашнм школама ма да млађим и без вековних традиција навике биле већ толико јаке, да се нпсу могле све сузбити једним законом. Ја не превиђам ни техничке тешкоће, ни прилнке у којима су још увек наше средње школе, знам да су разреди често препуњени ученидима, да нам школе још нису довољно снабдевене свима потребама за рационалан рад, али се, ири свем том, не може одрицатн Факт, да су услед старих навика остала неизведена до краја и доследно нека начела и наређења, која је донео нови закон.