Prosvetni glasnik

службени део

479

Осхала предавања ишла су овим редом: К. Марбе (Вирцбург): „Значај Психологије за осхале науке ; ', — један општи реФерат (8аште1геГега1;). К Сиирмен и Б. Харг (Лондон): „Општа духовна способност (Бехзкип^з^аћЈдкеИ)". — К. Билер (Бон): „Развиће способности апстракције код школске деце." — В. Вирт (Лајпциг): „Контрола натана реакције", с деионстрацијама. — X. С. Мајерс (Кембриџ): „Индивидуалне разлике у схватању тонова". — В. Келер (Франкфурт наМ.): „Акустичка истраживања." X. Лиаман (Берлин): „Прилози науци (гиг Бећге) о локализацији можданих Функција". — Ф. Кизов (Турин): „0 појму чула и подели осећаја." В Поиелројтер (Берлин): „Два елементарна закона тока престава за објашњење неколиких виших процеса мишљења и воље". — Ф. Кизов: „Демонстрација различних Факата у областн осећаја коже" и „Демонстрација неколиких оптичких обмана." — Г-ца Л. Мартин (Бон): „0 локализацији слика престава". — Д. Кац (Гетинген): „Експериментална Психологија и сликарство". — П. Менцерат (Брисел): „т. зв. комплекс-ознаке при асециационом експерименту". — Л. Гутман (Берлинј: „Ка психофизици певања". — 0. Краус (Праг) „Кривица, неурачунљивост и душевна болест", К. Минеман (Кил): „Основне појаве вида." — Ф. Шуман (Франкфурт на М.): „0 неколиким најглавнијим проблемима науке о опажањима вида".К. Билер: „Поређење просторних облика". —• Е. Јенш (Штрасбург): „0 осећају". — В. Вертхајмер (Франкфурт на М.): „0 експериментално-психолошкој аналпзи неколиких патолошких деФеката у мозгу (МгпраШоЊдхзсћег БеЈеИе)". — Е. Нисл. Мајендорф (,1ајпциг): „0 физиолошким корелатима осећања". — В. Петерс (Вирцбург): „0 наслеђивању интелектуалних способности". — П. Линке (Јена): „Апарат за демонстровање психолошких основа кинематограФских појава". — 0. Пфунгст (Берлин): „Еа Психологији мајмуна". — Ст. фон Мадај (Праг): „Психологија избора позива • Веги&тсаћГ)". — А. Гринбаум (Бон): „Посматрања о присећаву (ВезГапеп)". — X. Руи (Берлин): „Систематски преглед особина намћења". — Г. Е. Милер : „0 поновном упознавању и снречавању (гискшгкепДе Неттипд) према експернментима г-це Хајне". — А. Голдшајдер (Берлин): „Ревизија науке о чулу температуре", — по моме нахођењу најважније предавање од свих ко.ја су на овом конгресу држана. — 0. Зелц (Бон): „Експериментална испитивања о току детерминисаних интелектуалних процеса." — Л. Гутман: „Демонстрацпја најважнијих метода за испитивање чула за боје". — М. Етлингер (Минхен): „Примедбе из психологиЈе животиња (1;1егрзусћо1о§1зсће Аптегкипдеп) ка науци о специФичпим чулним енергијама". — В. Штерн (Бреслава\ који је био представник „савеза за школску реФорму", дао је врло значајан укупан реФерат „о психолошким методама испитивања интелигенције". — 0. Фунгст: „0 псима, који говоре", (са Фонографским демонстрацијама). — Риферт (Бон): „0 субјектпвирању и објективирању чулних утисака." — Најзад, последњи дан (у суботу) пре подне држана су још ова. три предавања: 0. Фогт (Берлин): „Архитектонска подела коре великог мозга у поља (ОтобзШгпппДепГеМегипд) и њен физолошки значај". (са пројекцијама). — X. Лииман: „ Демонстрацшја диспрактичних и ОФазичних" (т. ј. дотичних болесника) н М. Ротман (Берлин): „0 чулним Функцијама пса без великог мозга" — са демонстрацијом оперисаног пса. На многа од ових предавања надовезана је исцрпна дискусија. Услед тога т. ј. услед краткоће времена изостала су на жалост многа предавања. То су: Г. Дојхлер (Тибиген): „0 психологији језиковних наставних пред-