Prosvetni glasnik

478

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

брењу од 3 Фебруара ове годнне, ПБр. 965, уговорити са сопствеником ове зграде, која је веома неподесна за Државну Архиву, продужеае закупа још само за две године. А треба међутим да се што пре сазида о државном трошку нарочита зграда, која би потпуно одговарала потребама Државне Архнве, и која би ради обезбеђеаа од пожара била одво.јена од осталих зграда и сасвим изолована. Примите, Господине Министре, уверење о мом особптом поштовању. Државни Архивар. Др. В. Прокић.

ИЗВЕШТАЈ 0 V КОНГРЕСУ ДРУШТВА ЗА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНУ 11СИХ0Л0ГИЈУ

Госиодину Министру Просвете и Црквених Послова Част ми је поднети овај Извештај о V Конгресу Друштва за Експерименталну Психологију држаном 2/15 — 8/21 априла ове године у Берлину. Конгрес је трајао скоро читаву ведељу дана и био је тако богат и разноврстан садржином рада на њему да ћу се овде морати ограничитн само на то, да поменем, шта се све на њему урадило, а исцрпан извештај о свима важнијим радовима намеран сам спремити за штампу. Са конгресом у вези и ради њега приређена је одмах после Ускрса и јавна изложба апарата, која се састојала из ова три дела: 1.) Изложба Института за примењену Психологију и психолошко скупљање материјала (8аттеНог8сћип§;). 2.) Изложба простих апарата за експерименталну Педагогику, и 3.) Изложба опште-психолошких апарата, нарочиго новије конструкције. Изложбу је отворио предееднпк ^руштва за експерименталну Психологију, Георг Елијас Милер (Гетинген). Председник локалног (Берлинског) комитета, Карл ШтумпФ (Берлин) поздравио је присутне и у своме говору означио Немачку као постојбину експерименталне Пспхологије. За тим је ректор Берлинског Универзитета, Ленц говорио и означио — можда не са пуним правом — Берлин као ужу посто.јбину експерименталне Психологије. Прво предавање држао Је 0. Килие, проФесор на Универзитету у Бону, „0 значају модерне Психологије мишљења", која је утврдила, да мишљење има и неинтуитивних елемената и из тога Килпе закључује на оправданост и чисто Формалног образовања (мишљења: деФинисања, расуђивања, закључивања) на супрот Песталоцијевом захтеву итуиције, очигледности у настави. Г. Е. Милер говорио је о „локализацији визуелних слика престава (Уогз^еИипдзММег)". Психијатер Р. Зомер (Гисен) говорио је о „престави каузалитета и њеним поремећајима". Најзад је П. Раншбург (Б.-Пешта) изнео „Новија испитпвања спречавања истовремених утисака". По подне је говорио Нарцис Ах (Кенигсберг) „0 једној методи серпја за реакционе експерименте и демонстровао је Хроноскон -хронограФ. Познати писац Психологије осећања, А. Леман (Коненхаген) предавао је о „Физиолошким процесима (84оЊтесћ8е1) за време душевног рада".