Prosvetni glasnik

600

Т1РОСВЕТНН ГЛАСНИК

Почем се истражипање геолошких истина сукобљавало саБибдијом, то је природно што се Геологија није могда ни иочети да развија за царовања религиознога Фанатизла. Њени ирави почеди настају онда, када је тај Фанатизам ноиустио, када ,је религиозна реФормација дада право слободној критици и науци. Истина ће и доцније више пута наша наука оздовољити Црквене Оде, али ће она ипак напредовати. Ведики духовни препорођај, ко.ји је настао по истеку Старога Века, а који су доцније силно помагади н покретади пронадазак штампе и Новог Света, повратак трезвеним класичним писцима, оснивање Универзитета и учених друштава, ирепородио је и све природне науке. Препородио је оне, које су се могле раније родити и гајити јер Светоме Писму нису сметале; а онима које су на тај камен спотицања наилазиде, помогао је да се роде, расту и напредују. Узимајући у обзир, да се први почетници научнога обрађивања геолошких питања јаиљају у разним областима у разна времена, и да већина, истраживача за врдо дуго времена, ради без знања један за другога, ми ћсмо разумети, зашто историци наше науке, тешко могу у овај предмет да унесу тачну хронолошку раздеобу; историске нодатке опи већином групишу по појединим гранама геодошке пауке. То је угодно за прегдед првих почетака развијћа тих појединих делова науке. Ади, како се геодошко знање и мишљење до врдо скорашњега доба, тако рећи до установљења модерне науке, развијадо скоро независно у нојединим државама цивилизованих народа и то често нод очевидниМ утицајем местних прилика, — то неће бити неоправдано, ако ја овај нреглед развића геолошке науке изведсм ио гдавгош средиштима тога развића. Знам да и овај начин има својих незгода, ади ни друге раздеобе историскога градива нису без недостатака. IV Развиће Геодогије у Игалији. Италију мећемо испред других држава за то, што су се у њо.ј јавили најранији нисци с правидним погдедима на нека геодошка питања, што је број ранијих писаца већи но у другим земљама и што су неке основне геодошке истине нрво у њој наговештене. Већ у 13. веку наидазнмо на једнога дисца, Ристоре д' Арецо 1282 г. који је доказивао: да текуће воде разоравају земљину површину, и да окамењених морских животиња има дадеко од мора, и који је веровао да земљотреси имају утицаја на структуру пданина 1 . Налазак

1 Поред ових правидпих мисли у њега се надази и чудна замисао, да је рељеф површине, Форма иланина и долина, огледало разнога одсгојања сталних звезда од Земље, дакле као утнсак иечата у воску. Впди Е. 8иезз: 1.а 1'асе <1е 1а Тегге I стр. 10-