Prosvetni glasnik

настава и култура

599

За науку би несумњиво боље било, да Мојссј није ништа говорио о иостанку земље. Библија би се на крилима Хришћанства сигурно тако исто брзо распространида као што и јесте; а и без тога уметка исто би тако сусрећавала свет као што и са њимс чини. Али би се Геологија тада брже развијала, јср би наутсњаци слободније тражили истине V решењу питања, која долазс у област ове науке, без икакве зебње да не дођу у сукоб са Светим Писмом, које је, на жалост, на та питања, свој печат ударило. Ова зебња задржавала је мпога дубља истраживања геолошких истина и произвела је доста дуг застој у развићу наше науке. — С друге стране, то пије било благотворно ни за цркву. Држећи се слепо Старог Завета она се одвајала прилично и од неких Христових речи. А одвајајући се често и јако од научнога напретка оиа је у тренуцима триумФа великих научних открића шкоднла сама себи. јер им се најзад и она морала приклонити.

Нешто мало среће имало је геолошко умовање код Араба, па и ови су за Геологију много мање заслужни но за друге науке. Најзаслужнији међу њима био је Ибн Сина или Авицена, из Широса у Персији (X век) који је иисао „о стварању и класиФикацији минерала" са засебним одељком о узроцима планина. Ти узроци главни и битни, као земљотреси, или споредни као механично дејство воде. За стварање брегова потребне су дуге периоде времена; а могуће је да су брегови сада већ у опадању. — Да је вода била главни агент за промене на површини, доказ је што у неким стенама има остатака од воденпх и других животиња. — Како су арапски научници били под заштитом калиФа и ио њиховој жељи преводили грчке ауторе, то јс и Авицена преводио Аристотела. Омар (X в.) је писао о „Повлачењу Мора". Азиске обале силно су се променилс у историским временима, а још вишс у старијим. Море је пегда покривало много више земље, што доказују и велики број сланих извора и бара по Азији. — Догађаји са нивоом Каспискога Мора указују на опште снижавање. — Нека Омарова тврђења довела су га у опреку са Еораном и он, не хотећи да их позове, мора се уклонити из Самарканде. Ово је прилично чудновато, јер је у Корану врло мало космолошких идсја, па и то доста неодређених. Аутор Корана није сматрао за иотребно да обухвати њи.ч и .јеврејски Стари Завет, па ипак се једно невино геолошко разматрање с њиме сукобило. Најзад ваља поменути и Мохамед Казвинија који је у XIII в. писао о метеорскоме камењу , труеовима, узастопним изменама у положају коппа и океана, додајући и ону алегорију какоје један вешти путник враћајући се после сваких пет векова на исто место наилазио прво варош, па ливаду, па море, па сухо, па опет варош. просветни гдасние. I књ.. 6 св., 1912. 40