Prosvetni glasnik

НАСТАВА Н КУЛТУГА

605

што је вулканизам приписивао иодземним иожарима, што је, по Биб.шји, веровао да свет нијс старији од 6000 година, и што је и он узалуд покушавао да оправда претпоставку о Потопу. При свем том нема сумње да се Стено високо истакао изнад својих претходника и савременика, а такође изнад многих познијих лисаца. Његова ироматрања и закључди највише су помогли да се већ у 17-ом веку положе основи модерне Геологије. Ма де је Стеион показао добру методу за проучавање геолошких предмета, ипак се на основима, које је он поставио, није стално подизала зграда геолошке науке. „Читаоца, вели Лајел, ваља напред обавестити, да ће, пратећи Историју Геологије од краја 17 в. до краја 18 в. видети науку да корача час у назад час у напред. Приметиће да се чешће повраћају заблуде раније оборене, да се извесна правилна гледишта напуштају а прихватају и најглупље идеје, он ће се заустављати и на бенастим разлагањима и смешним хипотезама, јер су многе понајчудноватије системе измишљали или обарали људи признатога талента. У кратко рећи, скица напредовања Геологије није друго до вечита и жестока борба између нопих идсја и доктрина освештаних вером урођеном многим генерацијама, и које су подупрте ауторитетом Светог Писма". Детаљи ове борбе интересни су за онога који изучава философију људскога духа, али њима нема места у краткоме прегледу развића Геологије, у коме ваља поглавито истицати напредне кораке нравога знања. У осталом није само Италија била поприште поменуте борбе. Са заблудама из геолошке СФере ми ћемо се сретати и код других народа. Ннрочито јак утицај теолошког правца наћи ћемо код енглеских* писаца седамнаестога века где су као што ћемо доцније видети, БортгетУистн, Вудворд израђивали космогене и геогене хипотезе тако чудновато с теологијом нрожете, да су морале доћи у сукоб са научним мншљевем и изазвати живе нротесте. А најживљи протест против таквог теолошког правца, што су га у Геологији заступали енглески нисци, јавио се баш у Италији и ако је и у њој било много заступника истога ненаучнога правца. Међ талијанским писцима који су сузбијали всштачке системе енглеских геолога одликовали су сс и као оргинални проматрачи геолошких појава Валиснијери и Лазар Моро. Валиснијери је у години 1721 наштамиао књигу 0 морским телима која се налазе на бреговима. Критикујући у њој теорију Енглеза Вудворда, истакао је да су од честог мешања Светог Писма у питања природних наука, патили интереси религије као и интереси здраве ФилосоФије. Он је био ревностан и сигуран нроматрач терена не само у Италији него и ио другим земљама кроз које јо иутовао. Море је, по његовоме мишљењу, нлавило негда не само целу Италију, већ и ве