Prosvetni glasnik

настава и култура

615

науке. Лајед иде толико дадеко у оцени тога штегнога утица.ја, да сматра да је њиме Верпер паралисао усдуге које је својим великим талентом науии упипио. Очевидно је ово претерано и такав утицај није дуго трајао. Јер на срећу, гдавни ученици Вернерови били су „гуди великога и слободоумнога ума, те и ако су у првоме одушевљењу, почели ширмти заблуде свога учитеља, брзо су се могли од њих еманциповати. па иаступати даље само оно што је правилно. Геолошка школа, коју је Вернер основао назваиа је меитунизам, за то што се оснива па идеји, да је све из воде постало. Она се ширила и држала благодарећи понајвише силноме, личноме утицају њеног оспивача, а нарочито његовоме великоме беседничкоме дару. Ади када је нестао тај непосредни утицај Вернера, и када његову науку морадоше напустити најбољи му ученици, Вух, Хумбодт, Влазен — онда пронаде и нептунизам. Узгред да поменемо, да у свнма погрешним поставкама Вернеровим нема скоро ни .једне његове вдастите, оргиналне мисли, која не би већ раннје бида изношена; ади да се он с правом сматра као оснивач школе нептуниста, за то, што јеоннајвише и најбољих присталица прикупио, што је најватреније заступнике имао; а ово ваљда с тога, што је он успео да произвољним, чудноватим замислпиа, даде изгдед иаучпо документованих хипотеза и да их са изванредним тадентом разлаже и брани упркос очевидних нротив доказа што су их изнели Распе, Ардуипо, Фортис, Демаре. Гетар, Фожас, Додомије, Монлозије и други. У књизи о постанку рудних жица Вернер је поставио нову теорпју про^ШЈну Лемановој. Овај је рудне жице сматрао као огранке једнога стабда, које се налазе у средини земље, одакле и потиче минерадна матермја ко.ја их испуњава. А Вернер тврди, да су све миперадне материје биле у воденом раствору из кога су нрешдо у пукотине; дакле да еу рудне жицс постале испуњавањем пукотина озго. Ево у кратко како он тај процес разлаже. Знамо сигурно да. је материјад свију слојева био негда растворек у универзадноме мору, па се из њега стадожно; дакде и метали и минерали свију Формација бнли су растворени у томе универзалноме раствору, из кога су посде створени преципитацијом. Даље знамо поуздано, да су у разним периодама створене разне материје, једном земље, други пуг метадни минеради, трећи пут неко друго камење. По наслагању градива можемо најпоузданије одредити: које се најраније, а које најдоцније стадожидо. Знамо, даље, да притмсак тако нагомиланог материјада није свуда једнак, и да због неједнакот притиска и других узрока као на пример сушења степа постају пукотине у зсмљи, нарочито на на.јузвишенијим дедовима. Убеђени смо да нреципитати из универзаднога раствора морадоше ући у отворене пукотине, које вода покриваше, просветни гласпиб, I кн>., 6 ср., 1912. 41