Prosvetni glasnik

59*

НАСТАБА П КУЛТУРА

893

проФерменат, назван ирофибринферменат или тромбоген јесте само претходник ФибринФермента. Улога кречне соди састоји се у претварању ирофибринфермента у фибринферменат. Без кречних соди то је претварање немогућно. Ал'и кад је оно једном извршено сирење крви бива и у њиховом нотпуном одсуству. У овоме случају калцијумове су соли коФерменат нарочите врсте који не узимаудела у самој Ферментској акцији као што то бива за праве ко-Ферменте, већ у стварању самога Фермента. Кречне су соли специФичне у тој улози. Само их извесне соли стронцијума могу да замене, докле соли магнезијума и баријума не могу то да учине. У акцији ианкреаснога вриисина доказана је такође важна улога једног ко-Фермента. Панкреасни сок који се добива катетеризмом Шгзип§-овог канала, потпуно је без утицаја на скувану беланчевину јајета. Ако се томе неактивноме соку дода мала количина цревнога сока, тада постаје врлб активан наспрам истог тела. То су показали Павлов, Шеровалников, 1 Ве1егеппе и Ггошп 2 . Ако при своме излазу из Шгзш1 §-овог канала пакреаски сок дође у додир са оближњол цревном слузокожом, постаје активан. Дакле, чист панкреаски сок не вари скувану беланчевину јајета, — пема нротеолитичну моћ. Такав сок, асептички узет, може у одсуству микроорганизама да остане више месеца у додиру са коцком скуване беланчевине јајета а да ову не свари. Павлов приписује моћ коју има цревни сок да изазове протеолитичну акцију панкреаснога сока једноме телу Ферментске природе које би се налазило у цревноме соку и које је назвао ентерокиназа. Данас је Ферментска природа ентерокиназе постала сумњива пошто је Баг§шег Лез Вапсе1з 3 констатовао да се мацераци.ја цревне слузокоже, која садржи ентерокиназу може да прокува, а да ова не изгуби своју моћ насирам напкреаснога сока. Тражећи хемијске податке о ентерокинази, 81азРапо и ВШоп 4 су нашли да нуклеос протеседа цревне слузокоже утиче као ентерокиназа на панкреасни сок. Ово питање активирања панкреаснога трипсина постаје нарочито ннтересантно од кад се нашло да се оно може да изврнш помоћу неких минералних соли. Тако је Баг^шег с1ез Вапсе1з 5 ноказао да се ентерокиназа може да замени сагласним утицајем колоида и електролита; протеолитична се моћ даје ианкреасеоме соку ако му се додају извесне соли: баријумнитрат, калцијум-нитрат, магнезијум-нитрат и ако се коцке беланчевине које ће се изложити утицају панкреаснога сока претходно натопе толцидпнским плаветнилом или магдалским црвеннлом.

1 Ра\\ г 1ож. 1;е (;гауаП Лев §1аис1еа <1ј^езИу1з. ТгаД. Расћоп е1 8аћга§еа. Рапа (1901).

2 Се1е2еппе ег Тгиш С. К. 8ое. В1о1. стр. 692 (1902).

3 Баг^шег с!ез Вапсе1з. С. К. 8ос. В1о1. 54. стр. 651 (190"2).

4 81Тапо е(; ВШоп. С. В. 8ос. В1о1 54. стр. 623 (1902).

5 1/аг§шег с1ез Вапсе1з С. К. 8ос. ВЈо1. (1905).