Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТ7РА

915

Требадо је држатн седнпцт с непознатим људима. Сдучај је хтео, да баш на ирвој седницп дође на дневни ред кривица једнога ученика, која повлали, према тадашњии нравилима, искључење из школе. Ја сам на такве послове гледао озбиљније него што је то тада био обичај. Седница је позвата за 4'/ 2 сахата по подне. Тачно у 4 1 / 2 сахата ушао сам у проФесорску канцеларију, носећи собом потребне акте и Просветни Зборник закона просветних. Поздравио сам се и руковао са свима наставнициаа и сео на место на коме обично директор седи. Господа колеге стајали су и пушили. Замолио сам одмах да сви заузму места и седну. То би. -Затим сам замолио да се угасе цигаре и да се не пушл, јер хоћу да држим прву сееднпцу. Тек ја то рекох, а „чича Тоша", уноси пун служавник каФа. Ја сам с места истерао Тошу и вратио га заједно с каФама. Сви угасише цигаре, али један, мвј некадашљи проФесор још пуши. — Молпм вас г. М. В. да угасите цигару, рекох ја. Тајац! ПроФесор још пуши. Ја поновим молбу мало оштријим тоном, а мора бити да сам се и у лицу, услед љутње, изменио. Г. М. 3. љутито угаси цигару. Седница је ночела и за непуних 10 минута свршена — једногласно. Зазвоних да се донесу каФе, јер то је била моја прва част. Никад више није се у тој гимназији пушило ни пило ка .Фе за време седнице. П ?а пуних 5 година у ПроФесорском Савету те гимназије није било одвојенога мишљења. Ја се п данас с пуно уживања сећам лепога и сложнога рада са друговима — наставницима. Еиилог: После седнице бану у моју капцеларију проФесор М. 3. и песнпчкн ми довикну: Како си могао меии, твоме проФесору, онако да заповедаш да угасим цигару, коју сам тек био запалио?" — Морао сам, реда ради. Молим те да верујега да сам морао. — А шта би ти радио да сам тп одговорио: Нећу да угасим! А знаш ли да ми је та мисао долазила. — Не, ти то не би учинио. Ја те знам. — Али ако бих. А? — Ја бих те замолио да изађеш из канцезарије, па да држимо седницу мн који сматрамо рад ПроФесорскога Савета за сувише озбиљан, да за то време пушимо и каФу пијемо. Зар кад решавамо судбину једнога будућега човека, да то радимо уз ка®у и цпгару? На то одговори мој добри проФесор: „Жмаш право, пмаж право. Нећу впше да пушим, а кафу забрани". И заиста је М. 3. одржао реч, а наше седнице беху у сваком погледу исправне. II. Необична игра. Гимназија, у коју бејах доптао, беше аозната са своЈе лабавости како у дисциплинн, тако и у настави у опште. Ко није нигде могао прећи из разреда у разред, он је дошао у ту гимназију, и ту је „прешао на чисто".