Prosvetni glasnik

936

иросветни гласник

низација Немачке; развиКе немачког духа; немачка уметност и садашње тежње немачке цивилизације; савремена немачка књижевност. Сваке среде по подне држане су дискусије о овим темама: Берлин . Путовање ио Немачној; Школски систем разних држава.\ Универзитет и сиорт; Деветнаести век, његов интелектуални, иолитички и социјални развитак. Последња тема претресана је на трима дискусијама.Сем овога посета главним музејима, екскурзије у Посдам, стари Берлин, што је све допуњавало курсове п дискусије. Ова прва сесија трајала је од 16 октобра до 9 децембра 1911. Било је 48 странаца: 14 Американаца, 9 Руса, 4 Норвежанина, 4 Шведца, 4 Енглеза, 3 Маџара, 3 Финланђанина. К. I. <1е ГЕп. * Дете и пиемени састави — „Пређашњи писмеии састав, вели један немачки велики педагог, био је школски рад, ко.ји је учитељ задавао ученику, и којп је овај имао да уради исто онако као ма какав било задатак из математике. Данашњи пнсмеци састав је самп израз физичког живота учвникова: пнсмени састав је докуменат дечје душе. Кад га анализујемо, треба у њему поново да пађемо доте". Шта се некада догађало? Настлвннк се трудио да нађе какав задатак, тежак илн лак, интересантан нли досадан, за који му се чинило да је цео свет подобан да га, описујући га, развпја. Сматрало се за ученике да треба да анализују материју п да уђу у колико је могућно ире у погледе онога који је измислио иисмени састав. Не бисмо се смели усудити да тврдимо, да се овај стари обичај и сад гдегде не продужава. — Али, очевидно је да свако добро причање треба да има своју иолазну тачку у духу детета, које је, као и велики. нод живим утисцима свих догађаја великпх или малих, који се иред њим развијају. У свакодневном свом искуству ученик ће наћи довољно материје да се вежба у вештини иричања, сликања и описивања. Подстрек учитељев треба да се ограничи, да га руководи, да му покаже основна правила, да га упутп како треба да распореди догађаје, утиске и расуђивања да би их све ставио у рељеФ и обезбедио нм најсрећнији излаз. Овај нови начин писмених састава далеко је изнад старога, као што могу потврдити сви у Немачкој и у другим земљама који су чпнили нокушаје. Потнуна извештаченост а самим тим и лажност ишчезава из слободних састава. Дете се може показати онако какво је, при чем не мора чинпти еројске напоре да би на себе павукло лавовску кожу. И ако ученик не ствара урнек дело, он бар иише под најбољим погодбама да да оригиналан и ваљан рад. И ми можемо лако констатовати у оном што ћемо назвати дечјом оригпналношћу, разне елементе који се уједпњују да даду идеји и изразу њпхов последњи облик: „утицај средине, утицај модела, осећај који се рађа према природи, нробуђење поетског осећаја, логичког мишљења, објектпвног и паучног стила, осећаја леиоте, уметности, боја, морала итд". У потврду свога расирављања ов^у нам педагог цитира неколпко модел<Ј слободних састава апсолутно персоналних, које су ппсале дево.јчице између 12 и 15 година. Ми им признајемо да су им одлике многобројне и изврсне и да ова деца заиста дају доказа извесне оригиналности. Али једно се може замерити што су овде увек искључиво исписиване ириче снова? Не показује ли то болешљив дух код младих писаца? Зар не би по нашем