Prosvetni glasnik

980

11РОСВЕХНИ ГЛАСНИК

IV. Школски лекар. Шкодски лекар V данашњем смислу постао је ипицијативом општинског одбора у Висбадену 1897 год. Сваки лекар добио је по 1 — 2 гаколе где је вршио преглед ученика. По угледу на Висбаден ускоро су многи други пруски градови — данас 3000 места с 1000 школских лекара. Тежња је још да се заведе једнообразност у раду, посматрањима и извештајима, да би се могли прикупљати једнообразни податди и састављати статистика у пгто ширем обиму. На супрот систему у Висбадену где су узети за школске лекаре приватни лекари, којима је школско-лекарска дужност споредна, град Манхајм 1904 поверио је делокупну дужност школског лекара једном нарочитом лекару без приватне праксе, а по угледу на Манхајм и многи други градови. Питање, који је систем бољи, данас се још не може одлучити. Мпоги су градови увели и у више и средње школе школске лекаре. Велики изложбени материјал показује врло велику делатност школских лекара. Рад школских лекара кретао се у разним правцима: прибирање статистичког материјала, настава у хигијени, прегледи очију и спабдевање подесним наочарима, зубно-лекарски прегледи п лечење зуба од нарочитих школских зубних лекара у школским зубним клиникама (Штутгарт и др.), уређење школских апотека, инструментација и прибора за испитивање, школско-хигијенске библиотеке, аиарати за испитивање школске зграде и учионица (фотометри, хигрометри, термометри, карбоксидрометри и т. д.). Нарочпто су инструктивни податци о раду школских зубних клиника. које у понеким градовима указују годишње десетинама хиљада деце зубнолекарску помоћ и на које се троше врло велике суме новаца. (Зубна каријера у Немачкој је још у много већем степену развијена него и код нас, ма да и ми имамо 70—80°/ о ученика са кварним зубима). V. Интернати, колоније преко раепуста, школе у шуми. Град Шарлотенбург код Берлина први је 1904 основао школу у шуми и тиме стекао велике заслуге. У ову гаколу се примају ученици с хроничним слабостима који не могу да издрже напрезање у нормалним гаколским приликама. Ту се примају парочито малокрвна, скрофулозна, нервозна и лако катарална деца. У Шарлотенбургу се налази 240 деце у 12 разреда са по 20 ученика. Коедукација. Највише је 4 получаса од 25 минута с одморима од 5 до 10 минута. Деца проводе лето и дубоко у зиму на пољу — у гатми. Умни умор се код ове деце готово никад не опажа. Многи градови су се на њ угледали (Мнлхаузен, ЕлберФелд, Лондон и т. д.). Исто тако спасоносни су и дечји вртови у Шарлотенбургу за припрему и јачање деце која тош нису погала у школу. Васиитне пољске школе (заводи на слободном ваздуху — 1,а11с1ег/1ећип§8ће1те) су интернати с планом средњих школа. Све су на пољским добрима и често у вези с пољопривредним занимањем. Њихов педагошки циљ је хармонично развиће душевних и телесних способности и образовање карактера питомаца. Главно је дакле тежиште њихово васпитање у обиму здравог школског духа и пријатељског односа између наставника и ученика. Она тежи да у ученику рпзвије самостално мишљен.е и подстрек на рад.