Prosvetni glasnik

ИРОСВЕХНП Г.1АСНПК

1гу1лз сшегеа. Дакле, ти се податци могу употребити у практиди за екстракцију ендоцедуларних Фериената. На кој начин реакција средине утиче на Фидтровање Фермената? Пре свега, Ферненги као и микробп нису задржани од порозних филтара као што еу зрна задржана. на решету, јер су поре много веће од мпкроба тако да овп могу, ка > што веди Бис1аих, да прођу кроз њих као што вагон нродази кроз тунел. А погато су колоидни делићи који вероватно представљају субстратум Фермената, сличних димензија као и микроби, то еи они нису задржани због својих димензија, већ због аФинитета ко .ји дувари пора имају за њих. Тај аФинитет може се уиоредити с аФинитетом који имају извесна тела ирема бојама. Узрок промене Филтровања Фермената под утпцајем иромене реакције средине, треба тражити у иромени тог аФИнитета између порознога тела и Фермената. НоШегег даје један Факат који сеажно подупире овај начин схватања: Када се кроз једну свећу Сћаш1оег1ап<1 Г. најпре проФилтрује раствор беланчевине јајета, тада се констатује да та свећа не задржава више Ферменте па ма каква била реакција средине. Међутим, беланчевина је вероватно смањила димеисије нора обложивши њихове дуваре, али је у исто време тиме спречен непосредни додир Фермената са тим дуварима који их на тај начин не могу више да адсорбују. „Беланчевинасте свеће" могу да се употребе у практици када је потребно Филтровати Ферменте у киселој ередини. Све ово што претходи односи се на Ферменте који су расгворени; у случају када су Ферменти непотпуно растворени, разу51љиво је да их Филтар не пропушта и због димензија делића који их представљају. Ферменти и стереохемијска грађа. Од знаменитих огледа Раз ^еиг -а зна се да се оптични изомери једнога тела не понашају подједнако према живој материји. Тако, мнкроорганизми често разоравају само једно од два оптична изомера који се налазе у синтетичним рацематима, и то онај ко.ји се налази у природи. Код виших створова оптични изомери понашају се такође неједнако у организму; на пример, 1-маноза убачена у вену једнога зеца прелази брже и потпуније у мокраћу него ли <1-ианоза. Е. Пзсћег је показао многобројним примерима да се и Ферменти различно понашаЈу према оптичним изомерима. Ферменти су осетљиви према стереохемијској грађи молекула; о томе има довољно јасних доказа. Како објаснити друкчије тај Факат до предпоставком да и Ферненат мора инати стереохемијску грађу, и да Ферменат може утицати на једно тело само ако постоји извесан однос између грађе једнога и другога, као год што, по поређењу Пзсћег-а, један кључ може да отвара браву ако је његов облик у извесном односу са унутрашњин обдиком механизма који покреће. Докле нам је стереохемијска конФигурација тела