Prosvetni glasnik

НАСХАВА И КУЛТУРА

1001

шгати на уму да специФичност Фермената како је данас утврђена не почива на чврстој основи. Промотрићемо разне методе номоћу којих се одређује сиецифичност Фсрмената. I Метода раздвајања. Непосредан 6и доказ био да две Ферментске акције једне Ферментске течности припадају раздичним Ферментима, када бн се из те течности могда издвојити два тела од којих би свако имало по једну од двеју Ферментски акција. То је раздва јање Фермената остало до данас неостварено и то из више узрока. Пре свг га, Ферменти су веома осетљиви према хемијским и физичним агенсиил крји их у већини случајева разоравају. Затим, ако додамо да су Ферменти колоидне ирироде, да према томе не кристадизују, да се налазе у малим количинама према осталим телима »соја их попраћају и да нам је њихова хемијска природа непозната, тада ће бити јасно да је издвајање Фермената далеко телси проблем од издвајања ретких земаља .и радиоактивних тела. Многобројна су средства употребљавана у циљу раздвајања ®ермената .једних од других, као што су Фракционо тадожење, дифузија, повлачење Фермената разним талозпма, абсорбујућа моћ неких тела, дијализа и т. д. Та је разна средства употребио К. Океззпег 1 уциљу одвајана пепсина од лаба, без стварних резултата. Ни у коме случајуне могу се јасно одвојити две Ферментске акције једна од друге. Пли се једна од њих уништава или се опет надазе обе заједно ади у другим размерама. Пошто је немогућно одвојити Ферментске акције једне од других, тражи се доказа о њиховој независности у промени размера њихових иитензитета под разним утицајима. На пример, фидтровањем Ферментских течности кроз порозна теда може се констатовати да је нека Ферментска акција јача иди сдабија према једној другој Ферментско; акцпји у нроФидтрованој течности, него ди што је бида у тој течностп пре Фидтровања. У том се случају закључује да те две Ферментске акције треба приписати раздичним Ферментима. На тај. су начин Веги-апс! и НоМегег утврдиди да хидродиза цедозе и амигдадина не припада истом Ферменту. Поред Филтровања могу се у истоме циљу употребити и друга средства, хемијска иди Физична. Закључци којима води та метода немају ведике вредности, јер знајући како су Ферментске акције осетљиве према промени средине, промене произведене Фидтровањем на Ферментске акције могу се приписати промени средине ко .ја би неједнако утицала на две Ферментске акције .једног истог Фермента. II Метода делимичнога разоравања. Док се у првој методи тражи да се Ферментске акције очувају одвојене једне од других, ; $ 1 К. бћгеззпег. ВеНгаЈге гиг сћепшсћеп Рћу81о1. ши! РаШо1. I. (1902.)