Prosvetni glasnik

НАС1АВД И КУЛХУРА

1007

она се састоји из некодико истоветних ће.шја нанизаних једна за другом. То је сав апарат Абрег§Шиз-а који даје многобројне Ферменте. Квасови, једноћелијски створови, иредстављају минимум морФодошке сложености. Код виших животиња пак, за производњу ма.тог броја Фермената сдуже сложени органи, ждезде. Осдањајући се на издожена Факта, можемо схватити на сдедећи начин еводудију угљено-хидратске Ферментске Функције у живих створова. У нижих створова надази се више Фермената него ди у виших. Еводуција је дакде назадна, ретроградна, и иде од сдоженијега ка простијему. Навешћемо некодико ствари које, мисдимо, стоје у вези са тим правцем еводуције Ферментске Функције. У виших биљака са хдороФидом, Ферменти угљених хидрата имају једну тако рећи искључиво унутрашњу удогу, која се састоји у хидродизи угљених хидрата које садржи та, биљка; иошто су ти угљени хидрати мадобројни код једне биљне врсте, схватљиво је да је Ферментска Функција сведена само на Ферменте присутних угљених хиДрата. Пошто се хдороФилне биљке могу да задовоље узимајући из спољашне средине само минерадну храну, то је спољашна удога Фермената код њих сведена на нулу. За доба кдијања, када је мдада биљчица без хлороФИда, исхрана се врши на рачун резерва које се надазе у семену и које су увек исге за исту биљну врсту. За то кратко доба, млада се биљчица понаша као наразит адбумена иди котидедона, а.ш је тај паразитизам увек< исти за исту биљну врсгу. За ниже пак биљке без хлороФила, које живе сапроФитски иди паразитски, хемијска органска поддога на којој се развијају, раздична је према сдучају који је довао кдицу, спору, на ово иди оно органско тедо. Укодико та биљка садржи више Фермената, утолико ће впше тела моћи да јој посдуже за поддогу на којој се може развијати. Потреба, иди бар корисг многобројних Фермената јасна је у овоме елучају. Створови без хдорофила. придагођени на извесну одређену средину, као што је сдучај са многим микроорганизмима који се развијају у организму других створова, немају потребу многобројних Фермената као год и хдороФидне биљке; и заиста изгдеда да је код њих Ферментска Функција знатно скучена, када се упореди са том Функцијом нижих биљака које се могу развијати на врдо различним срединама. Код виших животиња које имају моћ да иробиру храну, Ферментска угљено-хидратска Функција своди се на неколико Фермената угљених хидрата који пружају највећу Физиодошку брзу употребљивост. Ади треба приметити да и већина нижих животиња имају моћ нробирања адимента, а ипак оне имају јако развијену Ферментску функцију. Тај Факат стоји вероватно у вези с тим што се спорија активност мишића хладнокрвних животиња може да задовољи и угљеним