Prosvetni glasnik

1022

11ВОСВЕТ1Ш ГДЛСПДК

Скромност не треба да буде у мртвљавање наше воље. Треба бити свестан онога гато се може и то израдити сасвим мирно и без велике параде и галаме. Закључак: Скромност добро схваћена гони нас на делатност: она је једна од битних погодаба за интедектуални и морални нанредак. Резиме — Бити скроман и имати чист и одређен иоглед у мишљењу које имамо о себи то еачињава скромност. Наше је знање ограничена; наше су иодобности и особине кадшто малобројније од наших аогрсгиака, Потрудимо се и умејмо се аознати: тако Лемо се моЛи иоиравити. Питања — Које су речи ко.је вам могу помоћи да деФииишете скромност? — Шта се разуме под интелектуалном скромношћу? Да ли је научнидима потребна ова особина? — Шта да се чини па да се стекне? Задатак — Показати примерима да је скромност погодба за интелектуални и морални напредак. Окромноот и сујета — Охолост — Охолост чини да себе сматрамо да смо виши од својих сличних. Ову илузију сусрећело на сваком кораку. Има охолости због интелегенције и знања, која је можда најлуђа и најнелогичнија, јер онај који је доиста интелигентан и доиста научен даје себи рачуна о свом незнаву и зна да се и из разговора са простим сељаком има чему поучити. Има охолости због иородничног иорекла: носи се име познато, окружено чашћу (али са чије части? можда иредака који су били врло скромни), принада се каквој чувеној лози: из тога се извлачи празна ништавна слава, као да се има какве заслуге у овом моралном наслеђу. Има такође охолости са друштвеног иоложаја. Бити старешина, бити госнодар; располагати извесном влашћу, имати право з^поведања; имати права рећи: „Радите то, радите оно, ја хоћу". каква ништавост. Има напослетку ионасасвии куоатка охолост „Ја" штосе чиниохолом човеку да је довољно рећи. Зар ја нисам неко? Не могу ником заповедати, али не дам ни да ми други заиоведа. Нисам „научник", али ипак зато не дам да ми ма ко противречи. Наивна охолост, надувеност човечје личности, врста лудила коју сусрећемо код највећих незналида, код најнижих, код оних нанослетку који изгледа имају најмање разлога да надну у ову погрешку. То ,је доказ да је охолост нераздвојна од природе човечје. Њезини друштвени облици — Охолост у држави ствара деспота и тиранина. Један владар, који се сматрао за Бога тражио је да великани народни падају преда њ ничице, давио је свој народ да би себи подигао величанствену палату, у којој би давао свечаности којима би задивио свет; водио је страховите ратове зарад освајања, гонио је све поданике да верују његову веру.