Prosvetni glasnik

1024

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

Охолост и сујета норемећавају дух. Лепе хаљине не могу дати ни најмање интелектуалне и моралне важности једном човеку. Бити нанућен и друге презирати ни у ком случају не увећава ризницу личних особина. Треба се искрено погледати и прозрети и бити скроман: то је једини пут да се напредује и да се привуче симпатија. Резиме — Охол човек сматра се за вишег од себи равних. Он се заварава, и тим скрива своје соаствене аогрешке, што га чини непријатним а иокадшто и малим тиранином. Сујета је сиКушна и смешна: она је знак малог духа. Питања — Који су разни облиди охолости Р — Какве друштвене облике може узети на себе ова погрешка? — Материјалне и моралне носледице охолости, и т. д. Задатак — Иепричатн смешне умишљаје сујетног детета. 1јв Уо1ите. Бр. 23—26, 1912. — т, —

ИЗ ШКОЛОКОГ ЖИЕОТА Педагошке рефлексије У доба Русоа једино се занимало онил, што је људима потребно да знају, а нимало оним што су деца у стању да учине. У доба Толстојево тражи се шта су деца у стању да учине а занемарује се оно што људи треба да знају. Психологија је заменила педагогију. Али је можда време да се иомишља да се васпитање заснива онолико исто на педагогици колико и на психологији. Кад се деца упућују у лекцију која их интересује, она од свега не задрже ништа, или готово ништа, или још боље не умеју од свега ништа да понове. „Не сећам се ничег, рекао ми је један дечко, све ме је необично занимало." А кад их опет лекција не интересује опет ништа не запамте зато што је нису слушали. Ово је интересантан проблем. Свако ја господар у своме разреду; то Је нознато начело. Било би индискретно мешати се у оно што радп сусед. Ако се запази да је његова настава апсурдна, или да му је дисциплина никаква, не треба му ништа, на све то приметити. нити нам с њим о том дискутовати. Разред је његова сопственост; он ради по свом личном укусу. То је исто онако каогод што се не може себи допустити да се неко пита што носи широке а не узане панталоне. Није чудо кад овако -ствар стоји, што наставнички савети имају тамо мако посла.