Prosvetni glasnik
86
ПРОСВКТНИ ГЛАСНИК
Збориште је већ прави предак. Од кад постоји, колико му је година? Нико то не зна. Кад се све промени и ишчезне око њега, оно ипак остаје. Оно је посматрало како расту брестови који сад на њему дају хладовину. Оно је посматрало како се дижу грађевине и испраћало људе који су умирали. Не може му се одредити старост, јер га време ћоштује, а људи се о њем старају. Оно има јошдуго да поживи под нашим сунцем. Оно је пријатељ свих дана. Оно служи деци за играње, нсима за трчање. Његовим клупама служе се ленивци да се одморе. На њем се прикупља сеоска стока. Зими када сунде изх^реје на њему се сунчају старци којима је хладно, а лети опет кад принече звезда све село јури на њ да се наужива свежине. Оно стално ноћу бди. Док све село мирно спава, оно слуша како жубори вода са извора и отворених очију сања на месечини. 3) Објашњење — Ово је модел који бих предложио за размигаљање, и, у колико је то могућно, за нодражавање одраслим ученицима. У чем се ово описивање разликује од она пређашња два? У њем се као и у првом налази запажених одлика, и као и у другом покушаја за уонштавање. Но, у њем се налази још и нешто више. Дуго посматрајући збориште, нанослетку смо открили у његовој материјалној Фигури, као неку људску Физиономију, и иза његове привидне спољашњости, неку врсту унутрашњег живота. Протумачили смо његове видне одлике у симболичком смислу, и објаснили и навели „унутрашњост" помоћу „спољашњости". И сеоско збориште које је за нас у почетку било само живописно, учинило нам се донадљиво и угодно, то ће рећи оживело је: од „предмета" иостало је „личност". И наше сликање које је посматрањем и уопштавањем било само научни тосао, интерпретацијом стекло је част уметничког дела. Чини ми се да је ово пут којим треба да иде онисивање код одраслих. Продужимо да посматрамо и да уопштавамо: или нека наше посматрање циља „невидљивом свету", а наше уопштавање нека се заврши „нерсониФикацијом". Ту је крај и слава уметничког дела: оживети инертну материју, и дужност намје код одрасле деце васпоставити описивању његову привилегију уметничког дела. Како, кад дође тренутак развити у детету „уметнички осећај" ако му се не да уметнички упут у вежбањима при описивању? Како да се у детету развије симпатија према стварима, ако му се ствари не учине симпатичним? Ствар се утолико дотиче човека у колико је човечна. Тежак задатак за ученике? Сасвим, али не и немогућ. Тежак задатак за учитеље ? Да, али кога се не могу ослободити ,а да не погреше. Непп Вгип, Бе Уо1ите, Бр. 1. 913. Сп.