Prosvetni glasnik

школско кретањк

93

Напослетку. немачке унениде изгледа. да иретностављају нелике вароши и велике дентре, нарочито опе које имају леп иоложај и који пружају много дистракдија. Берлин бројп 845 ученица редовно уписаних, Минхен 188, Хајделберг 165. Бон 255. Нанротив лали Универзитоти, као што су онај V Килу, Марбургу, Тибенгену, Јени, имају врло мало ученида. В. I. Ле V Еп. вл. * Награде за врлину. — На годишвој седниди Француске Академије г. Александар Рибо прочитао је овај извештај о наградама за врлину : ..Међу онима, које смо, вели он, ове годипе наградили за оданост послу, срећни смо што можемо поменути једног учитеља и три народне учитељице: РГегге Реугоппе1, стар седамдесет две године, врши своје дужности у оиштини Сгиеидпоп (Забпе-Богге) од 1861 године, тако да су 700 бирача и општински савет сви заједно тражили да му се да сведочанство признања, што смо ми врло радо и учинили. Г-ђица АтбИе Могеаи, учитељица у 8аЈп(;-СЈие11(;т-1бз Веаигерајге (Ма1пе-е<;-Бо1ге), иодигла је своја три брата сироте ; један је од ове њезине браће сад већ ученик учитељска школе у Ап§егб-у. На тај начин продужују се и настављају онеучитељске породице у којима је оданост традиционална, у којима се врлина не само учи, но у којима се врлина и ирактикује. У Ахшепз-у г-ђица МаНе-Кове СатНег, учитељица, није притекла у помоћ својој браћи, већ кћерима управитељке једне пгколе, којој је била сарадница и помоћница, и која јој је, умпрући, оставила своју децу у аманет. Једпа је од ових девојчица сад ученица учитељске школе. Госпођица Огсгег је учнтељица двадесет осам годкна у Засеоку Сћагапсе, близу б-ар-п. Старија сестра једанаесторо млађих она се одала позиву народне учитељице да би иомогла своме оцу и својој мајци, и да би помогла око десетак својих рођака. Она је умела, речено нам је, стећи љубав својих ученица и њихових родитеља, да у овом засеоку нема ниједног детета које не иде у школу. И ово је један начин да се учини да се поштује закон школски, који није за презирање: учинити школу прпмалљивом. Оддични грађани из околине који иам препоручују г-ђицу Огсхег нису процустили да нам не наиомену да се школа налази на јединственом положају. Ови људи осетљиви су ирема лепотама своје земље, али нам се чини да су благост и оданост учитељичпна више принели школском усиеху него ли крптевите лепоте овога краја. Додајмо овим именима и име г-ђице Т^бопге КепаиЛ која нема своје школе, но која се у свом месту рођења у Котапз-у (Огобте) занима ученицима лајичких школа и са онима ко.ји не посећују никакве школе, да би их васпитала верски и иорално. Идуће године Академија ће имати да раздели први пут две награде од 4000 динара које је основао А1ехап<1ге ВгодисМе-Стоит у корпст „учитеља и учитељица који су се истакли својим изврсним животом и владањем, сво.јим добротворним утицајем и својим напорима да развијају код својих ученика љубав према ближњем и осећај према дужности". Академија је убеђена да ће наћи међу учитељима многобројне примере оданости позиву које би могла иставити пред оне који тек сад ступају на дужност. Узалуд би се тражио, ван Француске, овакав кадар учптељски, који би бпо достојпији поверења., који бп бпо способнији, који би био на таквој висини својих дузсностп. Наши учнтељи не мере своје иаштење нрема ономе што правила траже. У колико се више од њих тражи за све оно што служи као стуб и