Prosvetni glasnik

ШКОДСКО КРЕТАЊЕ

главну да се иостигне да ученице између 12 и 14 године редовно и обавезно посећују школу. Мајке више воле да им девојчице—њихове кћери помажу у кући, а и сама деца — ученице налазе више привлачности и забаве у кућанским пословима но ли у интелеКтуалном школском раду. Та је опаска и навела М188 Нидћев да дође на срећну идеју да би било врло корисно и добро да се у женским основним школама један део науке замени ручним радовима. На тај начин школа би постала не само привлачнијом. већ би једновремено лрипремала ученице за разне послове који их очекују у будућности и у животу. Да би прилагодила и подесила школско васнитање потребама радничке класе М188 Нидћез је одмах с почетка обишла многе радничке породице. нарочито сиромашне. Одмах јој је била јасна слика о небрижљивости и нехату који влада у народној средини енглеској: Свуда је затекла кућну нечистоту и неред по одајама. Женама је била непозната како кујна, тако и шав, и по свему је изгледало да мало полажу на то да ово своје несносно стање у кући ма колико било поправе. Јело, спремљено без нкаква избора, често је било врло скупо, безукусно, и готово увек рђаво справљено. На тај начин тачно обавештена о разним пдтањима драктичне вредности која иду међу најважнија код радничке класе, М18З Нићдез створила је свој иројект. Она је створила систем ручног васпитања који би допуштао девојчнцама осповпих школа да стекну, поред иителектуалне наставе, сва она практична знања која су дреко потребна за одржавање куће и рода у њо.ј. Овај новн систем био је уведен у једиу школу у месту РепагШ, која је одмах добила назив РепаНћ Ноте таћтд Сеп1ег. Предузимљива иницијаторка учпнпла је све да свој ирограм заснује на научним „датама"; настава, било у ручном раду, било интелектуална, врпга се колико је то могућно методама интуитивним и емпиричким. Нови систем лосвећује техничким и ексдерименталним наукама двапут онолико времена, колико је иначе одређено програмом; у место 200 сахата годишње, колико >е предвиђено, по новом плану у овој новој школи истом послу посвећеио .је годипше 500 сахата. Мале младе девојчице се сваког дана носвећују ручним и домаћим пословима. На тај начин оне науче да брзо раде и теже заборављају оно знање и умешности што су их већ стекле. Овај практични свакодневни рад има двојаки циљ, којп се постиже: поред унућивања у ручпи рад, он још свога ученика обогаћава морално; он ствара ученицима нојам о владању и управљању собом, улева им поштовање према туђем раду и учвршћује им иерсоналност. Припремање за ручне радове састоји се у картонажи, кухињи, прању, крпљењу и прекрајању, кућевној економији, у старању и бризи које треба указати болеснима и рањенима, и напослетку ту је још један курс пгијене и курс за гајење деце. Преко лета за неколико недеља разредп су дретворени у одељења за малу децу. Свака девојчица има за задатак да ее потпуно стара о каквом детенцету између 2 п 4 године. Опа прави играчке за дете које је поверено њезину старању. Ако је дете непослушно, тада девојчица има да пита за савет своју учитељицу да би је ова упутила како треба да ноступи, јер ни у ком случају нема донуштења. нити да грди пити да туче дете које је довереио њезпну старању. Крајем недеље свака је девојчица дужна да поднесе писмепи извештај о детету које је поверено њезину старању. Ученпце још имају курс из елементарних наука н курс из социолошје који расправља питања о раду п улози жениној у нсторији п у разнпх