Prosvetni glasnik

108

просветни гласник

лпште. Он преиоручује и осталим школама воштачко осветљене дворишта за гимнастику и игре као и нодизање овакпих виштачких клизалигата у школским двориштима, где нема других природних клизалишта. На крају ове свеске А. Тилман. саветник берлинскога министарства просвете, износи занимљиве стао*истичке подгСтке: „I. БЈе Кигае гиг вргасћНсћеп ЕгнШћгипд т ЛГе (Јие11еп (Јез гбт1зсћеп Ессћ1;8. — II. БЈе Ап&т^егкигзе 1т впесМзсћеп №г ЗкисНегепЛе (1ег ЈипзНзсћеп, Ме<Н21П18сћеп ипД РћНо8орћ18сћеп РакиНа!", и „ 81;аМбПзсћеб ићег <1а8 ГгапепзикНит". Тре/1а и четврт а (уједно) скака доноси десет расправа и расправица. од којих је на првом месту: „2иг ЕпгукЈорагНе (1ег РаДазодхк" од познатога школског радника, сада већ покојнога, Б. Минха. нроФесора берлинскога университета. Норед појединих научних радова на педагошком пољу, имаде их таквих, који нду у дубину и у ширину, те тако постају енциклопедије, чија је врлина, што дају поуздано и ирегледно обавештење о свима појединим питањима, а без унутрашње везе ме!>у нојединим темама и у облику речннчком. М. наводи п укратко упоређује Шмитову и Рајнову енциклопедију као и дела Лосово и Линднерово, којима се од прошле године придружи.10 једпо америчко подузеће врло великих дименсија и са богатим садржајем : А Сус1оресНа оЈ ЕДисаМоп. ЕсН1ес1 ћу Раи1 Моигое, итд. Изишле су две велике свеске и биће пх најмање нет. Издавач је проФесор историје недагогике у Колумбија-унинерситету у Њујорку. Сарадници су норед америчких (ту је и .Јелена Келерова) и страни научници, као из Француске Габријел Комиејре, из Беча Лео Бургенштајн, а за Немачку је главни сарадник II. Циртман. Особеност целога овог нодузећа знатно одступа од иознатих немачкпх дела. Краткоћа и одређеност обраде код поједипих чланака су основно начело. У одређености и потнуиости материјалнпх података и јесте свакако црва добра страна овога дела: оно има нарочито нозитпваи характер, и одговара не само америчкој воћ уонште модерној потреби. Обрада је изврсна а има и слика. Природио је. што су најопширније обрађене Уједињене Државе. Али углавном је утолико потпуно сачувац ннтернационални характер, што су разне ванамеричке културне земље подједнако заступљене и оцењене. То је, вели Минх, важно, јер педагогика у Немачкој често у некој наивности или предрасуди посвећује се једино немачком васгштању. 0 васпитању у туђим културним државама а нарочиго ■о садашњом стању његову најбоље се за сада можемо оријеноватн из Монроова дола. Разуме се, да ту пмамо поуздана обавештења о садашњем стању психологије, Физиологије и психиатрије. Уопште, а то може бити за нас најзанимљивије у целом делу. како мисли М., појам еЛисаНоп овде је (као уоиште у инглеском језику) узет много шире него немачко „Етаећипд", „ваепитање". ЕдисаНоп обухвата и све оно што Немци разумеју нод „ВПсНт§" „образовање". па и одређену, техничку спрему за разне више позиве, обухвата^јућп тпме и уметничке. Тако је Монро у својој Сус1оресНа о/' ЕЛисаНоп изнео не само „ВПсНтдб^ебеп" (како би се на немачки најзгодније превело) већ и развитак духовне културе уопште. Сви велики људи на пољу духовнога рада узети су овде, као велики песници. философи, научници, па и државници културнога значаја. — а тако и поједине науке са током свога развића и својим проблемима. Ради боље очигледности М. наводп најважније речи из слова А. На другом је месту расправа; „Беген^гаИзаНоп т <1ег тзбепзсћаЛНсћеп ЕогШ1(1ипд Дег Бећгег ап <1еп ћбћегеп Бећгапб1;а1<;еп" од директора цроФ. др. Роб. Хол-етена. „Средња школа има задатак, да своје васпитанике